2 devojke iz mg-a? hmm, ja znam za jovanu i otasevica..

a ko je druga devojka?

da su primili troje mi je malo verovatno..
cak i sto je dvoje primljeno je iznanadjujuce

This post has been edited by RZA: Mar 15 2009, 05:34 PM

Nisu dve devojke primili na MIT, nego DVOJE LJUDI iz mg Jovana i Otasevic

Da, nisu dve devojke, neog dvoje LJUDI, moja greška x) neku informaciju sam premostila, usput.

Taman htedoh da kazem da Otasevic nije devojka, kad videh da tema ima i drugu stranu

Ne cimaj se MIT je vrlo... lutrijski fakultet Meni je lik sto me je intervjuisao za Princeton rekao da je na svim vecim fakultetima slican fazon. Ako recimo imas 15000 prijavljenih za 1000 mesta, sigurno ces imati 6000 gde kog god da izaberes neces pogresiti. Razlika izmedju njih i preostalih 9000 obicno nije bas bas bas velika. E onda krece izbor po kriterijumu da imaju n devojaka, m momaka, x belaca, y zutih, z crnaca itd itd itd. Bice bolje

@pyost
Zna li se gde su ostali konkurisali?

a koga su gde primili ?

Nikog nigde Yet...

Biće, biće primljenih

@Eli0t
Znaš li ti možda, ko je još konkurisao na Harvey Mudd College? Ili na Columbia Engineering? To su mi nekako favoriti, pa me zanima...

Kolko ja znam Dino je konkurisao na MITu, Kalteku, Harvardu i Jejlu, tako isto i Šibi, samo još plus Prinston, a Jelena na gomilu . . . Dino kaže da ne veruje da će ga primiti na ostale . . .

Nazalost svi faksovi u US su totalna lutrija za vecinu internacionalnih ucenika.. Tesko sta mzoe da ti zagarantuje mesto, pa cak i takve stvari koje se kod nas smatraju ogromnim uspesima kao sto je IMO isl.. Sto je najcesca greska nasih ljudi koji se tamo prijavljuju, previse se oslanjaju na takmicenja

Valkyrie, srecno sa HM, to je suuuuuper koledz... (nije sto elizabeth tako kaze, nego reaaalno..) Mada su bash pain in the ass za strance, ali cini mi se da je elizabeth nesto spominjala jos prosle godine da su zainteresovani za srbiju, tako da thumbs up!

moji drugari veslaci su upisali Kolumbiju u NY polozili su samo najosnovnije testove, niti su imali proseke u skoli niti su imali takmicenje iz fizike i mate. Oni cene mnogo vise njih nego vas..

Hm da, taj fazon sa sportistima ce za mene verovatno ostati vecita misterija... posebno to s veslacima...

nema sta tu da ti bude nejasno, cene vise sportiste nego 'pametnice' nije kao nasa zemlja kada neko osvoji zlatnu medalju u sidneju, potapshu te po ramenu, pa posle mentoli prozivaju Natasu Janic zato sto nastupa za Madjarsku. Tamo se njen uspeh ceni. Kada bi nasa drzava imala takav odnos prema sportistima..

Cene i jedno i drugo, zavisi od fakulteta do fakulteta , neće sigurno da prime gomilu glupih sportista na neki prestižni fakultet, a za Ameriku ne cene takmičenja kao mi ili azijci, cene i prijavu, onaj test, vanškolske aktivnosti itd.

sasvim je moguce sa su i miladina kovacevica primili tako.. uglavnom ovi momci sto idu deo njih nema nameru da se bavi veslanjem za zivota.. mnogo je bolje da je calamity isla na macevanje nego na programiranje.. upisala bi nesto 100%

ovo je 100 % tacno,ako hoces da odes u usa na studiranje jedan nacin ti je da budes medju top 10 u zemlji iz npr matematike,sto je mora se priznati teze od kombinacije da si prosecan djak dobar u nekom sportu(naravno kod nas "dobar" je medju njima nesposobnima najbolji)

Pričao mi je jedan porodični prijatelj (inače dugogodišnji profesor na Columbia University, ruska književnost, poreklom iz New York-a) o tom trendu za primanje sportista. Baš kada smo govorili o upisu na Columbiju, konkretno. I rekao mi je da je taj fakultet prestao sa tim (dole navedenim) sistemom da se zahteva nemoguće, ali da i dalje primaju brojne sportiste na "dobar dan". On čak kaže da je sada trenutno veoma nepopularno među profesorima primanje takvih studenata, ali sistem je sistem, i teško mogu da promene preko noći primanje sportista.

Na svim prestižnim fakultetima je pre oblikovanja SAT-a danas takvog kakav je danas, bio veliki problem izabrati i primiti studente koji će se stvarno pokazati i stvarno braniti ime i prestiž svog fakulteta; zato je trend bio odabirati i tražiti tzv. "well-rounded students", što su likovi koji mogu sve, hoće sve i zanima ih sve. Pričam o tome da je ideja bila da se u jednu osobu od 18 godina stope briljantni fizičar/hemičar/matematičar, uspešan sportista koji priča četiri jezika i svira violinu, a vikendima volontira u najbližoj dečijoj bolnici. Čak je postojao i trend u Americi (osamdesetih i nešto kasnije) da se deca baš tako i školuju, tako da je takvih savršenih aplikanata stvarno bilo. Problem je nastajao što su oni pucali po svim šavovima, ili na fakultetu, ili nešto kasnije.

Ipak, ideja o tome da studenti jakih fakulteta ne trule samo nad knjigom po ceo dan je ostala, i dobra strana postojanja sporta na fakultetu se ne dovodi u pitanje. Sad je nastao problem - ako će stvarno da prekinu primanje spotrista, ko će da popularizuje sportove? Fakultetima su stoga bile neophodne utakmice. Tokom godina rivalstva (legendarno je UPenn vs. Princeton na primer, pogledajte ovde, mene je stvarno zaintrigiralo) postala je stvar prestiža koji će fakultet pobediti. U Americi, to rivalstvo je na nivou Superbowl-a što se popularnosti tiče. Američki studenti su tako vagali i koje će fakultete upisati, po tome koji igra bolje utakmice i za koga je bolje navijati.

To znači da su fakultetima potrebni jaki timovi. A za to je najbolje uzeti profi sportiste, ali pošto im je to van domašaja, jednostavno uzimaju srednjoškolce sa juniorskih sportskih olimpijada kad god im se ukaže prilika. Sportista dobije diplomu MIT-a za ceo životda radi i zarađuje kao Bog (jer im profesori popuštaju na fakultetu po pravilu), a škola dobije dobrog člana sportskog tima koji će da zabavi ostale studente i pozitivno reklamira fakultet svojim uspehom.

Btw. znam da je post duuug ali tu je sva poenta priče

Nisam htela da edit-ujem post, imam da pitam nešto potpuno drugo.

Zašto ste toliko ubeđeni da su takmičenja presudna? Jer mene to jako zanima. Odakle vam svima ideja da su akademska takmičenja toliko odlučujuća. Ne kažem da nema veze da li je neko bio na međunarodnim ili nije, jednostavno, verujem da svakome više pomogne 2100 na SAT nego 1800 i medalja.

Pri čemu stvarno mislim da se interna takmičenja ne broje, Srbija je tako mala zemlja za Ameriku da verovatno to ne mogu da pojme kao neki poseban uspeh.

Mah... to veruje samo onaj ko nikad nije konkurisao Nece da ti shteti da imas medalju sa nekog takmicenja... i neki fakulteti na izvestan nacin vrbuju neke bas izuzetne, ali ce mnogo vise koristiti dobri eseji i to da si well-rounded. Aaaaa 1800 na SAT... je bas malo, tu ti ni sveti Petar ne pomaze ako si international Po nekim mojim zapazanjima, dobri eseji su a-must uz extracurriculars, ali da isti budu jako jako raznovrsni i da ne pokrivaju samo akademske stvari. Naravno, izvezna doza chepljenja u prijavi nikad nije na odmet

Usput, calamity je igrala rukomet, ali je unistila kolena. Mada, nije zaboravila da to spomene u svojoj prijavi, valjda ce im se dopasti

edit: @Valkyrie
Fina prica, baca mi novo svetlo na stvar Inace, americki koledzi/univerziteti se dele u tri divizije na osnovu toga koliko su im bitni sportisti, bar koliko sam ja skapirala.




Usput, chekamo Grashkicu, mozda ona ima svoju teoriju o sportistima

This post has been edited by calamity: Mar 18 2009, 11:54 PM

dzaba sto si spomenula, ti ne zelis time da se bavis.. Trebala si na to da igras a ne na takmicenja. Moja drugarica , prosecna odbojkasica je imala sredjeno da ode negde u Ameriku sa mogucnoscu transfera na sa manjeg na veci fax..

This post has been edited by Kipar: Mar 19 2009, 12:11 AM

Potrudila sam se da naglasim tamo da zelim... ali ne mogu U svakom slucaju, ja i dalje odbijam da verujem da ce primiti "prosecnog" sportistu na neki veliki i poznat fakultet samo na osnovu sporta.

U svakom slucaju, moja prijava je poslata, sad nema razloga za analize, necu da se nerviram do maja Ajmo da cujemo ko je jos javio freshmanima?

This post has been edited by calamity: Mar 19 2009, 12:48 AM