smaracu frejma sutra da mi nadje to ^^

Slusam tj. citam

(inace mi je upravo prva pomisao bila da otkucam: I'm listening ^^ :S :/)

Kada pogledaš termine file, folder, hardware, clipboard - oni svi imaju u engleskom prirodnom jeziku svoja značenja. I to značenja veoma bliska njihovoj nameni.
Tako file označava jednu vrstu arhive u kancelarijama (nemamo reč za to) gde se beleške okače na nosače tako da vise. Folder nije reč za fascikle, ona označava način uređivanja tih fascikli tako da se one naređaju vodoravno i pregledaju kao kartoteke u biblioteci (ni za to nemamo reč). Hardware je stari engleski naziv za prodavnicu metalnih delova i bukvalno znači - gvožđurija; neko je bio duhovit pa iz toga izveo software, freeware, firmware... ali se svaka izvedenica može jako lepo povezati sa nekim smislom u svetu van računara.
To i jeste osnovna ideja u prevođenju - da korisnici koji niisu programeri niti se njima bave, mogu da lako koriste te termine, ali i samim računarcima oni sigurno pomažu. Kada su grupe ispitanika dobijale pitanja poput "Šta je fajl?" odgovori su bili jako apstraktni, poput "To je ono na računaru, može da bude iz Word-a a može da bude iz Excel-a" što je dalo znak da je ljudima to potpuno apstraktno i daleko kao pojam, a sama priroda stvari je užasno konkretna. Kada su pitali "Šta je fascikla?" ljudi su naravno objašnjavali da tu slažu papire, pa mogu biti kartonske, ovakve, onakve... kada engleskog govornika pitate šta je file on će vam uvek reći oba značenja (i čak treće - turpija - ali to nema veze sad).
Zaključak je da nije dovoljno prevesti reči, naći "pravi prevod" kao što prevodioci čine sa književnim jezikom, nego za izraze Cut i Copy moraju da se nađu tako da bukvalno znače ono što se sa podacima radi. Tako će ljudi lakše koristiti termin, i što je najvažnije, razumeti šta se sa podacima dešava. Što vodi boljem razumevanju računara i njigovog korićenja - kada neko računarski nepismen hoće da prebaci neki pasus na drugo mesto ili promeni boju slova, biće mu jednostavnije da smisaono to poveže sa naredbama na računaru.
Jako bitno pri izboru termina je da reč ne bude markirana, to znači da se ne odnosi na isuviše veliki broj pojmova u prirodnom jeziku. Markiranost reči je veliki problem, a evo i zašto: razmotrite situaciju da program "Spreadsheet" iz OpenOffice paketa prevedemo kao "Tabela". Sedim sa nekim za računaru i kažem mu/joj da otvori tabelu, i on/ona sigurno neće znati da li ja mislim na program, na blanko tabelu u programu ili pak na tabelu koja setoji na tom računaru a maločas smo o njoj pričali.
Bitno je da se izabere takva reč da, kada je kažemo daleko od računara, nama bude jasno tačno šta ona predstavlja u računaru ali i u realnom svetu.

To je i razlog zbog kojeg je pukao "XP na Srpskom" projekat. Microsoft je unajmio tim prevodilaca iz Novog Sada (najboljih u svojoj branši) da prevede oko 7000 izraza u operativnom sistemu, naravno nisu svi izrazi prevedeni nego samo oni koji se koriste u 99% slučajeva, inače bi ih bilo oko 15000. Onda su oni seli i preveli sve izraze onako kako su najbolje, književno, mogli, i bilo im je potrebno oko mesec dana da to urade. Kada su programeri počeli da "ubacuju" nove rečenice tamo gde im je predviđeno mesto, postalo im je veoma jasno da to tako ne može da prođe i da su forme potpuno nerazumljive. To je bio srpski jezik koji Srbin ne razume, ionako naviknut na engleske reči. Zato su korekcije teksta (koje su radili programeri) potrajale tri meseca, kako bi oni napravili nešto sa čim se makar malo može raditi. I to je izašlo na tržište. Ovaj proces se svakako zove prevođenje, ali lokalizacija je mnogo više od toga. (Đukanović 2009)

Lokalizacija se ogleda i u tome da je za ćirilicu potrebno izdvojiti više mesta nego za latinicu, dakle razno-razni elementi na formama moraju biti širi. Lokalizacija se odnosi i na formatiranje datuma, metrički sistem, nazive programa...

A sve ovo se može saznati na seminaru Lingvistike 2 u ISP

Brate, ne radi se o tome ko šta priča na engleskom, već o tome da je lik uradio upravo ono što je popljuvao.

Što se izumiranja/menjanja jezika tiče, verujem da Valkyrie može bolje od mene objasniti te procese. Mi smo imali ukratko reči o tome u Petnici i na osnovu toga što sam tamo čula zaključujem da su se neki ovde baš prosrali.

Znam.. Al to ne znaci da je time oborio to sto je on rekao da je to problem . .. Kako sam konfuzan To nije nikakav argument I ja cesto govorim engleski umesto srpskog, ali ne mislim da je to dobro i mislim da je to problem


Ovo nesto na moj racun

omg wtf topic!! ?
ffs stop spamovanje foruma.. lol

prico mi ortak o nekoj stranici sa izvalama tipa "chewing gum"=>"chewing cum" i sl. dal neki englez mozda zna gde ima to?

Brate, vidi, on je napao osobe koje rade to, a ne sam problem. Kolko kontam ti napadaš to što se to dešava. Mislim glupo mi da se raspravljam o ovome, al je tolko nejasno šta sma htela da kažem?

da, da, razumem

Oke

chewing cum! hahaha....

Што се тиче умирања српског језика... нажалост... ми користимо толико страних речи да су изворне спрске заправо ретке, нпр. наша стара домаћа датотека потекла је из чак два страна језика, кева из ромског (не турског), сва имена колача су турска, називи покућства из разних балканских језика и немачког, називи електричних справа из немачког или енглеског...

То се догодило тако што се од почетка 20. века за сваку нову ствар у технологији или појаву није налазила реч у српском језику, или се није усвојила у народу. Што се тиче тог усвајања, постоји један јако занимљив парадокс. Рецимо, када се први пут појавио хладњак у домовима, људи су то упорно називали фрижидером јер је тако лепше звучало, немачки, је ли. Исто тако је штедњак замењен шпоретом. Оно што је ту јако чудно је да, када се појавила ледена глава која се испоручивала уз тај фрижидер, она је названа и прихваћена као замрзивач, потпуно аутентична и нова реч српског језика.

Поента приче... усвајање и ковање речи неког језика толико је непредвидив процес да о томе може судити само веома образован лингвиста. Ипак не бих говорила о умирању језика, ипак смо ми "језички подређени" другим нацијама од Турака наовамо; ако се посматрају само речи, српског језика скоро и да нема, а граматика и звучност језика неће изумрети док год је говорника.

and im like whateva... go die in a corner, i dont care... nigga

screw ya guys, im going home

normalno je da su imena kolacha na turskom kad su to turski kolachi isto tako dosta smo slusali nemacki,pa je opet nekako normalno da kazem sporet,frizider...
ma kako hrvati lepo kazu KLAUN! kako sam se pokidala...

Klaun za sta? "Perilica dulje zivi uz Kalgon!" je meni smehoteka. Kako bi preveli playlist, console, encoding, sidebar, reload (refresh)?

osvezhi

Playlist - muzička lista.
Console - konzola, komandna tabla, komandni pult, upravljačka tabla/pult... sve osim konzole, čini mi se, malo osiromašuje značenje.
Encode - kodirati ili šifrovati, kako gde.
Sidebar - margina.

Moguće je

Konzola je konzola kako god da okrenes a komandna tabla ili pult da stavis za konzolu na kompu - lol

Klaun=klovn ;p na hrvatskom

Chewing cum:
http://www.engrish.com//wp-content/uploads...chewing-cum.jpg

Ostali engrish na www.engrish.com , posebno je zanimljiva sekcija Adult

hvala

Koja notorna glupost....da smo usvajali tudje reci, jesmo, al vecina reci su i dalje slovenske izvorne....