Evo Maro, da se ne ljutis na mene, da elaboriram.

Dakle, manje vise svi roditelji govore deci da "uce". Medjutim, roditelj koji stvarno zeli da usmeri dete ce od malih nogu da ga salje na engleski, da ga tera da radi za skolu, jednostavno, nije dosta govoriti detetu da uci, dok ne sazri moras da ga teras, sto nekog gradjevinca niko nije terao, niti ga je neko usmeravao, a tebe npr. jeste, u nekoj meri.

Непосредно је можда бесплатно студирати на државном факултету на буџету (углавном је око 75% студената на буџету), али посредно студирање кошта, и то више од школарине. Од хране у студентским мензама неки људи имају после проблема са желуцем, а јефтиним студентским домовима многи не налазе довољно елементарног комфора и приватности (уколико родитељи желе да им плате приватне станове). У Русији и Хрватској је студентски животни стандард бољи, али ово је Србија, у којој је смањивање буџетских субвенција за високо школство политичко-стратешко питање.
Када сам радио у РАНКОМЕРЦ-у на грађевини оа априла до августа 2008., од 10 визичких радника 3 су имала факултете, а 2 су били студенти.

Мрзи ме да тражим онај коментар о усмеравању родитеља, али у праву је свако ко то каже. Свакако, управо је и онај ко помиње природну надареност као фактор.

Мени је мајка са 4-5 година трпала задатке те сам тада научио и сабирање и одузимање и множење до 100. Мотив је био и остао его. У основној сам био најбољи из математике у школи, али даље од 3. на градском нисам отишао, јер сам толико могао са врло мало учења. Сам МГ сам уписао са максималним бројем бодова решивши задатке за пола времена, али у средини у којој су "сви најбољи" и у којој се високе оцене добијају на пушкице и прочитане интерпретације лектире, (поред тога стипендије су биле мале и нередовне, око 12-13 евра). На факултету о железници неке ствари боље знам од неких својих професора (јер су стали у времену). Такође, много сам више прочитао на интернету, сакупио и прочитао стручне литературе на Српском, Хрватском и Енглеском језику од свих који су из моје генерације журили да што пре дипломирају, односно струку нисам подредио завршавању факултета.

Много упечатљивији пример су моји ученици. Иначе, давање часова је најтежи посао који сам до сада радио, јер математички таленти имају проблема да просечном објасне математику, а најбољи професори су просечни. За убедљиво највећи број случајева за падање на поправни није крива "неинтелигенција" или "нерад" већ породично окружење. У одељењима са 30-35 ученика долазе учитељи(це) који раде да одраде за плату. Оцене мале деце су у преко 80% случајева мерило колико и КАКО родитељи раде са њима. Животна опредељења масовно вуку или родитељи, или окружење.

У моме селу има много цигана каравлашког порекла (који се вређају када их пореде са Ромима, односно скитницама, просјацима и муслиманима у баракама). Међу њима има много способних и богатих људи, али углавном су слабије образовани. Један од њих је професор у пензији са Више машинске. Међу њима има један момак који од другог средње даље није догурао, а који ми је и обезбеђивао ученике за поправни из математике, јер сам није могао све да постигне. Из разговора са њим се може видети интелигенција изнад велике већине мојих колега са Саобраћајног факултета, али ето, највише је до сада стекао рмбајући. Његова млађа сестра од ујака је била ђак генерације у општини Барајево, једна од најбољих у 10.гимназији и сада шљака ЕТФ, али у оном окружењу се са разлогом осећа изоловано, јер поседује "другачијост" у шумадијској друштвеној средини.
Радници на грађевини и јесу гомила глупака, углавном. Једина предност МГ (по мом мишљењу) је што си окружен људима своје интелигенције, што није безначајно. Међутим, пре или касније ћете се суочити са тиме да су ПИНК, КУРИР, СВЕТ и СКАНДАЛ мерила система вредности у Србији. На грађевини сам се упознао са обичним народом у Србији из "жабље перспективе", тако да ми будуће шефовање неће бити шок. Запамтите, сваки други човек у Србији мисли да је већи инжењер од инжењера, бољи председник од председника, паметнији од Николе Тесле... Пре или касније ћете то морати да схватите, што касније то ће бити шокантније. Ако на време, престанете да мислите да сте оценама у једном накарадном школском систему (90% инжењера је након дипломирања неспособно за посао) постали интелектуална елита.

Најважнија особина на којој морате да радите у току целог школовања, перманентно и на своју руку је рад са људима, уколико стварно желите да постанете велика особа (хтео сам рећи велики човек, али поштујем људску величину и у женских особа (то ми је најважнији критеријум при избору партнера)).
Е управо привремено. Оно је управо и било у сврху материјалног обезбеђења за интелектуално и лично усавршавање, материјалног обезбеђења за друштвени живот, у неким периодима и за елементарне животне потребе. Такође и психичка релаксација, одржавање физичке форме, дружење и рад са људима, нарочито зрелим. Мислим да су већина студената незреле особе у 20 и некој години управо зато што нису радили и слободно одлучивали. Моја струка и животни позив је саобраћај, а радни циљ планирање и саобраћајно пројектовање у железничком саобраћају.

Чему ја трошим време на расписивање на форуму МГ? Зато што сам човекољуб, алтруиста, зато што ће неко од вас ово прочитати. Јако је добро да се противите мојим ставовима, то је добро, јер одбијање родитељовања је почетак размишљања.

Добро је уколико на време почнете да размишљате и учествујете у стварном животу, што је суштинска предност рада за плату/хонорар у односу на нешто пролазно као што су награде на такмичењима. Онда се сутра неће десити да за плату са факултетском дипломом добијате плату у брашну и смрзнутој пилетини (моји родитељи), док Румуни раде за 10 марака на дан (за 1-2 дана просечна плата у Србији), а полуписмени комшија од прекопута се богати од шверца нафте. Пример је екстрем 1993. али, показује докле су стипендије СФРЈ (много либералнији систем стипендија него сада) довеле моје родитеље.


This post has been edited by Karlito: Nov 19 2009, 10:38 AM

Šta kome više prija (umni vs fizički rad) je isključivo individualna stvar.
I opet, kakav umni, kakav fizički? Ne prija sav fizički niti sav umni rad...
Meni često jako prija da čitam, učim, rešavam probleme koji su mi interesantni, međutim gadno me smara da isto to radim za sve ono što je dosadno. S druge strane, hc hc hc bi mi bilo naporno da radim na njivi ili prenosim ceo dan neke kutije i mislim da mi ni u kom smislu ne bi bilo prijatno, dok celodnevno pešačenje može itekako da mi prija..
Naravno, ovo drugo je mnogo manje zahtevno, prosto hoću da kažem da mi je "umni" rad bliži od fizičkog. Uvek bio, verovatno će uvek i biti.
Elem, nisam ovo napisala zato što mislim da vas interesuju moje lične preferencije, već mi je ovako lakše da objasnim šta sam htela da kažem.

Što se ocena tiče.
Iskreno, mene JAKO smara da se cimam oko većine ocena, pa ipak to radim prosto zbog toga što će mi tako biti lakše da upišem faks. Naravno, živci stradaju, vreme nepovratno odlazi, itd, ali mislim da se na kraju ipak isplati. Hm, možda jesam idealista, ali mislim da to zaista može funkcionisati dobro. Ja mislim da ću zaista upisati faks, upasti na budžet, možda dobiti neku stipendiju or sth (o dalje da ne pričam), zahvaljujući svojim ocenama. Znam dosta ljudi kojima je to pošlo za rukom, zašto ne bi i meni? Nekako stičem utisak, iako ipak mislim da tebi to nije cilj, da pokušavaš da kažeš "za****te tolko štrebanja, idite da crnčite na njivu"... Nije ni to štrebanje baš bezveze...
Kroz učenje nekih sranja koja me ne zanimaju, jesam naišla na neke interesantne stvari i, cliché, al tako je - proširila svoje vidike...


Si siguran?
Opet ovo ima veze sa individuuom po sebi... Normalno da uticaj imaju roditelji/okruženje (prvo je podskup drugog, jelte), ali uopšte ne mora da bude presudan... Jer da jeste, ja bih verovatno bila učenica društvenog smera koja planira upisati pravo


Opet, ne mora da znači..
Olakšava podosta, ali nedostatak sposobnosti za uspeh u socijalnim interakcijama ne znači apsolutni fail...

Добро, дискусија је отворена, и постоје различита мишљења, али имам утисак да се моја тумачења погрешно разуму, или се ја погрешно изражавам.
Ја, са друге стране од напорних и досадних ствари се браним скретањем мисли или потпуним искључењем мозга. То ми помаже код физичких послова, а смета код учења. Поред тога имам јак метаболизам, што се каже младо сам говедо, али то је од личности до личности.
То значи да немаш намеру да упишеш ни техничке ни природноматематички факултет. Са МГ ћете имати велики број поена на пријемнима из математике и физике, где немате конкуренцију. Просек је важан за Биологију и остало што се буба, па одлучи просек.
Ја сам на списку пред пријемни на СФ био 500-ти од 600 по поенима из средње, али сам се на пријемном попео на неко 120. место.(260 места на буџету те године.)

Ја интересантне ствари сматрам супротним штребању, то можемо назвати и несклад у терминологији. Неинтересантан умни рад сматрам штетним, у најгорем случају нужним злом.

А када је у питању рад, ја сам после онога на МГ и СФ неспособан за озбиљан (комерцијални) умни рад. То је разлог зашто сам радио шта сам могао, чак и нашао уживање у физичким пословима(поред свега и што су ме материјално приближавали умним задовољствима), што је опет лично. Ја тек сада са 25 имам шансу да продам свој умни рад, и то ако ми пројекат успе. (ако успе, чуће се на све стране) То је много више захваљујући знањима стеченим на своју руку, него факултетским, друштвеном искуству, а највише смелости (супротност послушности која се учи у школском систему).

Мислим да је ово доста за овај пост...

This post has been edited by Karlito: Nov 21 2009, 02:05 AM

ona nije iz mga

Nisam MG, ali planiram PMF.
A i ne brine me prijemni. No prijemni nije jedino što ti treba da se upišeš.


Da, verovatno se dosta toga ovde može pripisati neskladu u terminologiji...

Je li moze mozda neko da iskopa listu studenata koji su dobili stipendiju?

Hoces da se udas za nekog od njih?

Ja bih radije do ozenim neku od studentkinja

Salu na stranu, zanima me koji je prosek bio potreba za dobijanje iste... Da vidim na sta ciljam

Cigane jedan, dodji na ETF da imas taj prosek Ajd, sad cu da pogledam moje mail-ove, trebalo bi da nisam obrisao pa cu da ti sibnem..

Ako ne uspem da nadjem, po secanju prosek je bio izmedju 9.7 i 9.8

Tako nesto i ja imam u malom mozgu... Dobro je, znaci ne moram puno da ucim

Ebem li ga, ipak sam obrisao Al nije preko 9.8

Cini mi se da ima jos jedna kvaka... Je li moze da se konkurise u drugoj, ili tek u trecoj godini?

Zar nije da moras da budes student na budzetu ili sada u obzir dolaze i stipendisti na privatnim faksovima?

Od ove godine i privatnici

Stipendija grada moze od druge, a republike od trece

Nec' biti

Pravo učešća imaju studenti osnovnih i studenti diplomskih (master) studija, koji nisu u radnom odnosu i koji su ispunili sledeće uslove:
– da su na budžetu najmanje treće godine na nekoj od visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina (dokaz fakulteta o upisanom semestru);
– da su studenti najmanje treće godine na nekoj od visokoškolskih ustanova čiji je osnivač pravno ili fizičko lice (dokaz fakulteta o upisanom semestru);
– da imaju regulisano prebivalište na teritoriji grada Beograda najmanje tri godine od dana raspisivanja konkursa (dostaviti dokaz: uverenje o prebivalištu iz MUP, Ljermontovljeva 12a, ne starije od šest meseci);

A znaci vise ne moraju ni stipendisti? Pa to je bas lepo

Sta ne moraju?

Izvinjavam se Treba da pise "sad ne moraju da budu ni stipendisti"