Za sve one koji bi da spamuju, zajebavaju, podjebavaju, zavlace: Nemojte ovde. Ne zelim da ova tema postane zajebavanje. Jasno mi je da nece biti ozbiljna, ali ako nemate preku potrebu nemojte ovde da idete u off. Kao ni u licna prepucavanja. Ako bi neko da mi kaze da sam malouman, neka to uradi preko pp-a ili preko maila. Moze i msn. Ovde postavljajte civilizovane komentare. Zelim da ovo bude kulturna diskusija.


Koja je svrha takmicenja? Sta ljudi vide u njima? Koliko kome to znaci?

Ne govorim o matamatici, fizici, hemiji, istoriji nego uopste.

Ako je po vama svrha takmicenja pokazati drugima koliko znate, pa po meni za to nisu pogodna. Mozda ce vam oblasti odgovarati, zadaci biti zanimljivi, a mozda sasvim suprotno. Meni licno, nesto sto nije zanimljivo, ne radim u slobodno vreme, a ubedjen sam da ni vi. Bilo koja oblast obuhvata i stvari koje volite i one koje manje volite. Kad tad desice vam se da na red na takmicenu dodje nesto sto ne volite, i sto samim tim manje znate. Onda ste ispali glupi? Los astronom, fizicar, biolog? Ne. Samo u tom trenutku niste bili u stanju da ispunite nesto sto se trazilo od vas. Znanje ne moze da se ceni po jednom dogadjaju. Mozda neko ima problem sa tremom? Ja se potpuno okamenim kada imam tremu. Nisam u stanju nista da uradim. To je jako bitan faktor za takmicenje. Mozda nekome tog dana nije bilo dobro? SVe utice. Zelite da pokazete svoje umece? Potrudite se, pomucite se. Napisite na primer clanak za neki casopis o vasoj oblasti. Za matematiku i fiziku znam da postoje, i da ne odbijaju da objave neko ostrouman rad ako im se ponudi.

Ako zelite o necemu nesto vise da saznate, a ne znate kako poceti, najjednostavnije je raditi takmicarske zadatke. Znanje se pomalo prosiruje, otkrivate nove ideje. Tako ce biti prve 2 nedelje. Posle toga svi zadace ce vam postati rutinski. Vera Jockovic je rekla: "Bolje je uraditi jedan zadatak na vise nacina, nego vise zadataka na slican nacin." Ponavljanjem vec vidjenog ne postizete nista. A trazenjem novih ideja jako puno. Spremanjem za takmicenje, juricete da uradie sto vise zadataka, ne brinuci previse o njihovmom kvalitetu. Jer kvantitet znaci i kvalitet (tako misli svaki propalitet, ko razume, shvatice)? NE. Samo cete procepati gomile zadataka, propustajuci lepe ideje. Propustajuci sustinu. Znam manje od 5 osoba koje zanima sustina onog iz cega se takmice., Svi zele da postignu dobar uspeh, bez sustinskog znanja. Zelite bolje i vece znanje? Bolje je uzeti neku ozbiljnu teorijsku knjigu, procitati poglavlje, ili samo par strana, i o tome misliti narednih par dana, nedelja, meseci. Koliko god da vam je potrebno da to potpuno razumete. Ne samo povrsno i dovoljno da se primeni na ovaj ili onaj zadatak. Kada budete razumeli sustinu, zadaci su smejurija.


Takmicenja ne pospesuju ni na koji nacin razvoj ni poboljsanja kod takmicara. Makar ja nisam to video. Jedino znam da su ljudi plakali, ili bili tuzni oko posledica, ako zabrljaju.



Mozda ce nekome liciti da sam ja istraumiran nekim dogadjajem, i da zato ogorceno zvucim. Ne, samo mi to nije nista lepo donelo. Osecaj uspeha jeste lep, ali je kratkotrajan. Zato je osecaj neuspeha neprojatan a i dugotrajan. Nisam jedini koji ovako misli, ali ocigledno vecina misli suprotno.

Sada pitanje, zasto se takmicite? Ja ni sam ne znam. I pitanje je da li cu idalje. Ove godine zbog bodova za upis za MG, a za fiziku ne znam sto. Ne znam sto sam svoju ljubav prema fizici i rad ulozio u to.

Kuzmanovic Marko

This post has been edited by Kuzman: Aug 8 2007, 12:01 AM

Mene (i naravno moju mamu) to pitaju od pocetka. Najcesce profesori matematike koji dovlace svoju decu na takmicenja da ispune svoje ambicije.

Nikada nisam imao tremu koja blokira. Ima uzbudjenja, ali kad dobijem zadatke usredsredim se na njih. Mozda zato sto sam uvek bio mladji od ostalih, nisam osecao nikakav pritisak da moram da uspem. Kada ti od takmiccenja nesto zavisi, pritisak je veci i onda ga je sigurno tesko podneti.
Zadaci koji se pojavljuju na velikim takmicenjima su ustvari veoma zanimljivi. No, samo takmicenje nije toliko provera znanja, koliko provera sposobnosti da to znanje primenis, da organizujes vreme dato za zadatke, da upotrebis mastu i sacuvas psihicku stabilnost.

Zasto? Da dobijes stipendiju za dobar univerzitet. Meni je to cilj. Sef katedre na Prinstonu je covek koji je dokazo Fermaovu teoremu - zamisli da ti on predaje.

This post has been edited by pyost: Aug 8 2007, 10:31 AM

Ja imam slican cilj u vidu. Mada moje ambicije nisu bas tako siroke . Takmicenja zaista imaju puno mana, koje je Kuzman vec naveo, ali trenutno ja licno ne vidim drugi nacin da se neko istakne i pokaze svoje znanje, da se dokaze. Najruznije je kada se takmicis pod pritiskom, kao sto je neko od ove dvojice vec spomenuo... Ja sam do sada najbolje prolazila na takmicenjima kad nisam imala neki cilj da preterano uspem.

BTW, meni su takmicenja do sada donela putovanja po nasoj zemlji, upoznavanje preteranog drustva, stipendiju za ovu moju skolu... Tako da ne vidim razlog da se ne takmicim i dalje. A da sam imala "losih dana", jos kako...

Lepo receno Teodore!
I na tu sposobnost uticu sve one stvari koje sam naveo. Ja sam mnogo kreativniji kada radim opusteno. Naravno bilo mi je par puta na takmicenju jako zanimljivo i uspeo sam da relativno dobro pokazem sta mogu i znam.
Cemu takmicenje na nivou osnovne skole kada se tu ne dobija nikakva stipendija? Eventualno put u neku zemlju, ili neke pare. Jako je pogresno baviti se necime samo iz materijalnih razloga, a znam dosta njih koji rade bas to. Cemu pritisak? Nista ne zavisi osim jedne glupe stvari, da li ce neko reci da ja to znam ili ne znam. A to opet moze ne mroa da bude realna slika stvarnosti. A ako vas luda majka/profesor koji leci komplekse /neko drugi tera da to radite, to je jos gore. Vi ulazete svoju snagu i svoj talenat u nesto sto vas zaista i ne interesuje.

Kuzmane jako mi se svidelo to sto si napisao. Ipak su takmicenja sastavni deo skolovanja vecine nas u MG-u.
U osnovnoj sam se takmicio jer se su se takmicili ucenici sa peticama iz predmeta na koje idu. Kada sam uvideo da sam postighao "dobre" rezultate, nastavio sam dalje. E sada u srednjoj se takmicim samo zbog ekskurzije, tj putovanja-to iz matisa, a iz fizike jer mi je uz vezbanje za takmicenje bolje i lakse da naucim nesto vise. I mozda zbog stipendije jer mi to treba

A pored svega jedno znam, a to je da takmicenje nije pravi i jedini pokazatelj znanja, tako da sta god uradim znam koliko vredim, i koliko sam sposobniji ili nesposobniji od drugih

This post has been edited by ser_fanky Lj@B: Aug 8 2007, 11:42 AM

Mislim da ti zapravo volish takmichenja, a pogotovu ova iz fizike
Mozda ti prija uzbudjenje koje osecash kad idesh na takmichenje

Ooo daaa, to je onaj osecaj posle takmicenja kad ti dodje da izreshetash nekog iz komisije, uhhh ziwim za to !

Al' ste vi matematichari zivchani.

Cek zar nije za komsije da stalno hocemo da ih pobijemo?

Ja posle ocu d apobijem sve. 5 kila plasticnog i zdravo!

Dobro cowek kaze !

Ljudi jel ste izvalili da imamo jos samo 3 nedelje raspusta.. Stvarno zastrasujuce.. Ja sam se zarekao da necu sastaviti mozak do 3 septembra i vama bi preporucio isto.. A komisiju dizi u vazduh i van takmicenja, to je zdrav sport

Jel bas moras da nas podsecas?

You can't hide, You can't run

hehehe vidim ja nash profa nas dobro naucio lol



mrzim kad ljudi osudjuju ljude koji idu na takmicenja (nista na tvoj racun kuzmane, vec uopsteno )... jel ja osudjujem tebe koji ne ides? ne... zasto ti onda cinis isto sa mnom..

elem, vecina, bar pp, krece na takmicenje iz jedne jednostavne stvari... radi drustva.. i mozda malo osecaja da si ipak drugaciji, poseban .. secam se kad sam bila klinka, pocelo je kao zelja da se dokazem da mogu vise nego sto ljudi ocekuju, a nastavilo se time sto sam upoznala neke sjajne ljude, koji su me napokon razumeli i koje sam ja razumela... i zajedno provedes trenutke sa tim ljudim koji ti mnogo znace, ti njima ublazavas tremu, oni tebi i tako... ljudi koji ne slusaju cecu, i ne osudjuju te jer ne ides na splavove i ne govore ti da si prostitutka jer znas da uradis neki zadatak koji oni ne znaju ( been there than that.. freaky ) ... a i mogao si da odes od kuce na nekoliko dana, bez da ti roditelji zabrane, da razgledas svasta po zemlji i tako.. to je sve bilo u osnovnoj..

sad u srednjoj, sve je malo drugacije a opet isto.. jos uvek je tu motiv za putovanja, samo sad u strane zemlje, ondak stipendija i ono najbitnije sanse za koledz... ako zelis da upises negde u inostranstvu, takmicenja big +... ako zelis da upises ovde.. takmicenja big + (dobijes stipendije, n epolazes prijemni whatever..)... drustvo vise nije prvi motiv, jer su uglavnom u pitanju i ljudi s kojima ides u skolu... i naravno , ono sto je uvek prisutno u zivotu, lepo je osecaj kad neko te potapse po ledjima i kaze well done... zar ne?

bottom line... ja bih mogla da se zapitam, kako covek moze da ne ide na takmicenja.. al se ne pitam.. jer znam da je svako osoba za sebe i bori se sa svojim izborima na svoj nacin

Prsla si zar ne

skroz........ ma nije to do mene.. nego je ovaj glupi virus.... tera me da koristim mozak i to me plasi !

Ne brini se, pokusaj clean-up ili se debaguj. U svakom slucaju pomaze da se resetujes

I da, i ova tema ode u off. Od sutra vise ne. Bio sam previse blag prema vama danas, deco

Samo savet da se takmicenjima ne treba opterecivati jer vam od toga ne zavisi zivot, jeste lepo dobiti stipendiju i otici negde i novac za visoke nagrade, ali ne treba to da nam bude presudno u zivotu i kad se nesto radi to mopra da bude iz ljubavi i zadovoljstva a ne zbog suludih ambicija ( a pogotovu ne zbog ambicije bolesnih roditelja)!

khm khm, ti to iz licnog iskustva?

@Grashak

Odlican post. Onaj dugacak