[ Outline ] · Standard · Linear+ Studiranje U USA, MIT, Yale, CalTech, Princeton,... itd.

[Valkyrie]

Za sve učenike zainteresovane za studije u Americi (primetila sam da ih je u Matematičkoj svake godine sve više), informacije o detaljima upisa možete pogledati i na blogu International Academic Center - Belgrade, koji je danas ogranak educationUSA mreže. Za njihov blog sam počela da pišem skoro, kao učenica koja je prošla celokupan proces aplikacije, i ubuduće ću za kategoriju "Students" pisati neke korisne informacije, davati linkove i savete. Mislim da je to dobro mesto da se počne, ili bar dobije osnovna ideja o tome kako studije u Americi funkcionišu.

http://iacbg.org/blog/?cat=24

Naravno, ako imate pitanja, slobodno me kontaktirajte na PM ili mail. Pitanja takođe možete postaviti i na blogu i na ovoj temi. Drago mi je da mogu da pomognem, jer znam koliko bi meni bilo jednostavnije da nisam sama prolazila kroz ovo i skupljala informacije.

Pravo vreme da razmišljate o studijama u Americi i da počnete pripreme je kraj trećeg razreda gimnazije. Što znači da generacija '91. slobodno može da počne

[Valkyrie]

Pričao mi je jedan porodični prijatelj (inače dugogodišnji profesor na Columbia University, ruska književnost, poreklom iz New York-a) o tom trendu za primanje sportista. Baš kada smo govorili o upisu na Columbiju, konkretno. I rekao mi je da je taj fakultet prestao sa tim (dole navedenim) sistemom da se zahteva nemoguće, ali da i dalje primaju brojne sportiste na "dobar dan". On čak kaže da je sada trenutno veoma nepopularno među profesorima primanje takvih studenata, ali sistem je sistem, i teško mogu da promene preko noći primanje sportista.

Na svim prestižnim fakultetima je pre oblikovanja SAT-a danas takvog kakav je danas, bio veliki problem izabrati i primiti studente koji će se stvarno pokazati i stvarno braniti ime i prestiž svog fakulteta; zato je trend bio odabirati i tražiti tzv. "well-rounded students", što su likovi koji mogu sve, hoće sve i zanima ih sve. Pričam o tome da je ideja bila da se u jednu osobu od 18 godina stope briljantni fizičar/hemičar/matematičar, uspešan sportista koji priča četiri jezika i svira violinu, a vikendima volontira u najbližoj dečijoj bolnici. Čak je postojao i trend u Americi (osamdesetih i nešto kasnije) da se deca baš tako i školuju, tako da je takvih savršenih aplikanata stvarno bilo. Problem je nastajao što su oni pucali po svim šavovima, ili na fakultetu, ili nešto kasnije.

Ipak, ideja o tome da studenti jakih fakulteta ne trule samo nad knjigom po ceo dan je ostala, i dobra strana postojanja sporta na fakultetu se ne dovodi u pitanje. Sad je nastao problem - ako će stvarno da prekinu primanje spotrista, ko će da popularizuje sportove? Fakultetima su stoga bile neophodne utakmice. Tokom godina rivalstva (legendarno je UPenn vs. Princeton na primer, pogledajte ovde, mene je stvarno zaintrigiralo) postala je stvar prestiža koji će fakultet pobediti. U Americi, to rivalstvo je na nivou Superbowl-a što se popularnosti tiče. Američki studenti su tako vagali i koje će fakultete upisati, po tome koji igra bolje utakmice i za koga je bolje navijati.

To znači da su fakultetima potrebni jaki timovi. A za to je najbolje uzeti profi sportiste, ali pošto im je to van domašaja, jednostavno uzimaju srednjoškolce sa juniorskih sportskih olimpijada kad god im se ukaže prilika. Sportista dobije diplomu MIT-a za ceo životda radi i zarađuje kao Bog (jer im profesori popuštaju na fakultetu po pravilu), a škola dobije dobrog člana sportskog tima koji će da zabavi ostale studente i pozitivno reklamira fakultet svojim uspehom.

Btw. znam da je post duuug ali tu je sva poenta priče