[ Outline ] · Standard · Linear+ Engleski

[Kipar]

Zasto ljudi sve vise koriste engleski jezik umesto srpskog.. Kapiram ja da postoje one reci koje ne mogu da se prevedu i da ponekad kazemo JES ili SUPER.. ali na FACE-u ljudi pisu statuse na engleskom nije mi jasna ta pojava bas najbolje.. kada za sve postoji adekvatna srpska rec.. Ne kazem ja da treba sada sve to izbaciti. Ima bas jedna osoba na forumu koja to radi jako cesto. Da ljudi ne bi provalili ko je ona. Koristicu nadimak Maksi.

[Valkyrie]

Kada pogledaš termine file, folder, hardware, clipboard - oni svi imaju u engleskom prirodnom jeziku svoja značenja. I to značenja veoma bliska njihovoj nameni.
Tako file označava jednu vrstu arhive u kancelarijama (nemamo reč za to) gde se beleške okače na nosače tako da vise. Folder nije reč za fascikle, ona označava način uređivanja tih fascikli tako da se one naređaju vodoravno i pregledaju kao kartoteke u biblioteci (ni za to nemamo reč). Hardware je stari engleski naziv za prodavnicu metalnih delova i bukvalno znači - gvožđurija; neko je bio duhovit pa iz toga izveo software, freeware, firmware... ali se svaka izvedenica može jako lepo povezati sa nekim smislom u svetu van računara.
To i jeste osnovna ideja u prevođenju - da korisnici koji niisu programeri niti se njima bave, mogu da lako koriste te termine, ali i samim računarcima oni sigurno pomažu. Kada su grupe ispitanika dobijale pitanja poput "Šta je fajl?" odgovori su bili jako apstraktni, poput "To je ono na računaru, može da bude iz Word-a a može da bude iz Excel-a" što je dalo znak da je ljudima to potpuno apstraktno i daleko kao pojam, a sama priroda stvari je užasno konkretna. Kada su pitali "Šta je fascikla?" ljudi su naravno objašnjavali da tu slažu papire, pa mogu biti kartonske, ovakve, onakve... kada engleskog govornika pitate šta je file on će vam uvek reći oba značenja (i čak treće - turpija - ali to nema veze sad).
Zaključak je da nije dovoljno prevesti reči, naći "pravi prevod" kao što prevodioci čine sa književnim jezikom, nego za izraze Cut i Copy moraju da se nađu tako da bukvalno znače ono što se sa podacima radi. Tako će ljudi lakše koristiti termin, i što je najvažnije, razumeti šta se sa podacima dešava. Što vodi boljem razumevanju računara i njigovog korićenja - kada neko računarski nepismen hoće da prebaci neki pasus na drugo mesto ili promeni boju slova, biće mu jednostavnije da smisaono to poveže sa naredbama na računaru.
Jako bitno pri izboru termina je da reč ne bude markirana, to znači da se ne odnosi na isuviše veliki broj pojmova u prirodnom jeziku. Markiranost reči je veliki problem, a evo i zašto: razmotrite situaciju da program "Spreadsheet" iz OpenOffice paketa prevedemo kao "Tabela". Sedim sa nekim za računaru i kažem mu/joj da otvori tabelu, i on/ona sigurno neće znati da li ja mislim na program, na blanko tabelu u programu ili pak na tabelu koja setoji na tom računaru a maločas smo o njoj pričali.
Bitno je da se izabere takva reč da, kada je kažemo daleko od računara, nama bude jasno tačno šta ona predstavlja u računaru ali i u realnom svetu.

To je i razlog zbog kojeg je pukao "XP na Srpskom" projekat. Microsoft je unajmio tim prevodilaca iz Novog Sada (najboljih u svojoj branši) da prevede oko 7000 izraza u operativnom sistemu, naravno nisu svi izrazi prevedeni nego samo oni koji se koriste u 99% slučajeva, inače bi ih bilo oko 15000. Onda su oni seli i preveli sve izraze onako kako su najbolje, književno, mogli, i bilo im je potrebno oko mesec dana da to urade. Kada su programeri počeli da "ubacuju" nove rečenice tamo gde im je predviđeno mesto, postalo im je veoma jasno da to tako ne može da prođe i da su forme potpuno nerazumljive. To je bio srpski jezik koji Srbin ne razume, ionako naviknut na engleske reči. Zato su korekcije teksta (koje su radili programeri) potrajale tri meseca, kako bi oni napravili nešto sa čim se makar malo može raditi. I to je izašlo na tržište. Ovaj proces se svakako zove prevođenje, ali lokalizacija je mnogo više od toga. (Đukanović 2009)

Lokalizacija se ogleda i u tome da je za ćirilicu potrebno izdvojiti više mesta nego za latinicu, dakle razno-razni elementi na formama moraju biti širi. Lokalizacija se odnosi i na formatiranje datuma, metrički sistem, nazive programa...

A sve ovo se može saznati na seminaru Lingvistike 2 u ISP