[ Outline ] · Standard · Linear+ Izlizanost I Pogrešno Tumačenje Umetnosti

[Hannibal Lecter]

Da li vam se čini da je u poslednje vreme sve više i više aktuelan trend slušanja "ex-yu rock"-a, tj. zapravo opravdanje određene grupe ljudi da oni slušaju "sve vrste muzike", pa tako na skoro svakoj nenarodnjačkoj žurci mogu se naći UVEK ISTE PESME uz koje gomila krene da divlja kao da se pojavila Karleuša lično i počela da nariče?!

Većina tih pesama nije u suštini loša, šta više neke su skroz dobre, ali počele su da me asociraju na npr. atmosferu u Dangubi petkom koja je kao da ste otišli na splav na kome nema narodnjaka. Mada, nije baš da nema, doživeo sam da se svira i "rock verzija Insomnije", uz koju je razjarena rulja skakala pokazujući prstima znak, tako da toliko o tome.

U svakom slučaju, razmišljajući sam otišao dublje: koliko je zapravo interpretacija muzike, simbola, umetnosti bitna za njenu budućnost? Evo npr. svima nam je poznat domaći film "Rane" koji veoma jasno ismeva dizelaše. Međutim, taj film je postao ikona i omiljeni film istim, jer su ga pogrešno protumačili (ako se umetnost uopšte može pogrešno protumačiti) i sada kada neko pomene "Rane" to biva sinonim za dizelaše.. Sada je aktuelan i domaći film "Šišanje" (preporučujem) i živo me zanima da li će sada klinci početi da se lože na skinheads-e...

Tu je i svima nam dobro poznati znak svastika (kukasti krst) koji je više od nekoliko hiljada godina star i čije značenje nema nikakve veze sa nacizmom. Međutim, Hitler ga je preuzeo od drevne Indije i sada je to sinonim za ovaj totalitarni režim.

Na kraju, ko daje pravo pojedincima da pogrešnom intepretacijom promene umetnost ili simbole? Da li je umetnost zaista toliko slobodna da svako ima pravo da je interpretira na svoj način, čak i ako je to tumačenje suprotno od prvobitnog?

[Iva]

U svakom slučaju, razmišljajući sam otišao dublje: koliko je zapravo interpretacija muzike, simbola, umetnosti bitna za njenu budućnost?

Na kraju, ko daje pravo pojedincima da pogrešnom intepretacijom promene umetnost ili simbole? Da li je umetnost zaista toliko slobodna da svako ima pravo da je interpretira na svoj način, čak i ako je to tumačenje suprotno od prvobitnog?

Puno toga si obuhvatio ovom temom, pokušaću da odgovorim koncizno.


Umetnost nije egzaktna. Ne postoje nikad "ispravna" tumačenja nekog dela, i nije moguće ama baš nikad znati šta je tačno pesnik hteo da kaže.
Mnoga književna dela imaju više različitih tumačenja. Uzmi za primer Kafkin "Proces". Pročitala sam raznovrsna objašnjenja o tome šta je zapravo Kafki bilo na umu kad je piskarao o dogodovštinama Jozefa K. (ima svega - od poređenja njegove situacije sa totalitarnim sistemima, preko alijenacije, do nekih biblijskih analogija), ali ko će znati šta je to sve za Kafku predstavljalo?
Moj univerzalni odgovor kad nisam znala šta da kažem u srednjoj školi povodom toga šta je neki pisac hteo da kaže, bio je: "delo govori o prolaznosti života". Eventualno bih pričala o otuđenju. Uvek sam umela nekim argumentima da potkrepim to, makar ni sama ne verovala u to - i svaki put je profesorica odobravala.
Što se tumačenja poezije tiče, it gets even worse.
A što se tumačenja apstraktne umetnosti tek tiče....
Vidi sliku
Da ne govori možda i Pollack o prolaznosti života? Ili otuđenju pojedinca? Ili se jadan napio pa zapeo za gomilu kantica sa farbom i onda odlučio da to malo doradi pa unovči, na račun svog ugleda u svetu umetnosti?

Da li možemo zaista da kažemo koje je tumačenje nekog umetničkog dela ispravno ili pogrešno?


Daleko od toga da hoću da kažem da ne možemo sa makar određenom sigurnošću reći za nešto "ma, ovo garant nema veze s osnovnom idejom umetnika", ali...
Po mom mišljenju, umetnost ne mora uopšte da se posmatra kao nešto statično, već je oblikuje donekle i publika (a ne samo autor). Ovo se odnosi na umetnost kao nešto javno. Šta je to tako posebno u npr Warholovim konzervama Campbell supe? A da li će autor biti shvaćen onako kako je on to zamislio ili ne, druga je priča. To se odnosi na nešto privatno, autorovo. I mislim da nije tako bitno u celoj priči o umetnosti, bitno je ako si veliki ljubitelj ili npr biograf dotičnog umetnika. Umetnost uključuje i lični doživljaj svakog čitaoca, i to je ono zbog čega bi trebalo da je gotivimo (a ne npr prestiž). I ovde nije toliko bitna autorova osnovna ideja.
Ne kažem da nije zabavno maštati o ideji nekog romana, ali treba da se pomirimo sa tim da nećemo nikad proniknuti u um pisca. Čak i ako on sam kaže "hteo sam da kažem X", ne znači da nas ne laže


Jako je teško (čitaj: nemoguće) uskladiti viđenje mediokriteta i umetničkih kritičara. Ne možeš da očekuješ da priglupi klinac na isti način doživi nešto kao tip koji je završio odgovarajući fakulet i napisao knjigu o srodnoj temi. Ne kažem da ne bi bilo fino, al nerealno je


Apropo situacije u Dangubi, tipično za mlade rokere i metalce intoksinirane alkoholom. Prisustvovala sam analognom događaju, u mom slučaju je bila neka rock verzija neke Rihannine pesme.

This post has been edited by Iva: Oct 17 2010, 09:28 PM