[ Outline ] · Standard · Linear+ Takmicenja, Moje misljenje o njima.

[Kuzman]

Za sve one koji bi da spamuju, zajebavaju, podjebavaju, zavlace: Nemojte ovde. Ne zelim da ova tema postane zajebavanje. Jasno mi je da nece biti ozbiljna, ali ako nemate preku potrebu nemojte ovde da idete u off. Kao ni u licna prepucavanja. Ako bi neko da mi kaze da sam malouman, neka to uradi preko pp-a ili preko maila. Moze i msn. Ovde postavljajte civilizovane komentare. Zelim da ovo bude kulturna diskusija.


Koja je svrha takmicenja? Sta ljudi vide u njima? Koliko kome to znaci?

Ne govorim o matamatici, fizici, hemiji, istoriji nego uopste.

Ako je po vama svrha takmicenja pokazati drugima koliko znate, pa po meni za to nisu pogodna. Mozda ce vam oblasti odgovarati, zadaci biti zanimljivi, a mozda sasvim suprotno. Meni licno, nesto sto nije zanimljivo, ne radim u slobodno vreme, a ubedjen sam da ni vi. Bilo koja oblast obuhvata i stvari koje volite i one koje manje volite. Kad tad desice vam se da na red na takmicenu dodje nesto sto ne volite, i sto samim tim manje znate. Onda ste ispali glupi? Los astronom, fizicar, biolog? Ne. Samo u tom trenutku niste bili u stanju da ispunite nesto sto se trazilo od vas. Znanje ne moze da se ceni po jednom dogadjaju. Mozda neko ima problem sa tremom? Ja se potpuno okamenim kada imam tremu. Nisam u stanju nista da uradim. To je jako bitan faktor za takmicenje. Mozda nekome tog dana nije bilo dobro? SVe utice. Zelite da pokazete svoje umece? Potrudite se, pomucite se. Napisite na primer clanak za neki casopis o vasoj oblasti. Za matematiku i fiziku znam da postoje, i da ne odbijaju da objave neko ostrouman rad ako im se ponudi.

Ako zelite o necemu nesto vise da saznate, a ne znate kako poceti, najjednostavnije je raditi takmicarske zadatke. Znanje se pomalo prosiruje, otkrivate nove ideje. Tako ce biti prve 2 nedelje. Posle toga svi zadace ce vam postati rutinski. Vera Jockovic je rekla: "Bolje je uraditi jedan zadatak na vise nacina, nego vise zadataka na slican nacin." Ponavljanjem vec vidjenog ne postizete nista. A trazenjem novih ideja jako puno. Spremanjem za takmicenje, juricete da uradie sto vise zadataka, ne brinuci previse o njihovmom kvalitetu. Jer kvantitet znaci i kvalitet (tako misli svaki propalitet, ko razume, shvatice)? NE. Samo cete procepati gomile zadataka, propustajuci lepe ideje. Propustajuci sustinu. Znam manje od 5 osoba koje zanima sustina onog iz cega se takmice., Svi zele da postignu dobar uspeh, bez sustinskog znanja. Zelite bolje i vece znanje? Bolje je uzeti neku ozbiljnu teorijsku knjigu, procitati poglavlje, ili samo par strana, i o tome misliti narednih par dana, nedelja, meseci. Koliko god da vam je potrebno da to potpuno razumete. Ne samo povrsno i dovoljno da se primeni na ovaj ili onaj zadatak. Kada budete razumeli sustinu, zadaci su smejurija.


Takmicenja ne pospesuju ni na koji nacin razvoj ni poboljsanja kod takmicara. Makar ja nisam to video. Jedino znam da su ljudi plakali, ili bili tuzni oko posledica, ako zabrljaju.



Mozda ce nekome liciti da sam ja istraumiran nekim dogadjajem, i da zato ogorceno zvucim. Ne, samo mi to nije nista lepo donelo. Osecaj uspeha jeste lep, ali je kratkotrajan. Zato je osecaj neuspeha neprojatan a i dugotrajan. Nisam jedini koji ovako misli, ali ocigledno vecina misli suprotno.

Sada pitanje, zasto se takmicite? Ja ni sam ne znam. I pitanje je da li cu idalje. Ove godine zbog bodova za upis za MG, a za fiziku ne znam sto. Ne znam sto sam svoju ljubav prema fizici i rad ulozio u to.

Kuzmanovic Marko

This post has been edited by Kuzman: Aug 8 2007, 12:01 AM

[Teodoros]

Sada pitanje, zasto se takmicite?

Mene (i naravno moju mamu) to pitaju od pocetka. Najcesce profesori matematike koji dovlace svoju decu na takmicenja da ispune svoje ambicije.

Nikada nisam imao tremu koja blokira. Ima uzbudjenja, ali kad dobijem zadatke usredsredim se na njih. Mozda zato sto sam uvek bio mladji od ostalih, nisam osecao nikakav pritisak da moram da uspem. Kada ti od takmiccenja nesto zavisi, pritisak je veci i onda ga je sigurno tesko podneti.
Zadaci koji se pojavljuju na velikim takmicenjima su ustvari veoma zanimljivi. No, samo takmicenje nije toliko provera znanja, koliko provera sposobnosti da to znanje primenis, da organizujes vreme dato za zadatke, da upotrebis mastu i sacuvas psihicku stabilnost.

Zasto? Da dobijes stipendiju za dobar univerzitet. Meni je to cilj. Sef katedre na Prinstonu je covek koji je dokazo Fermaovu teoremu - zamisli da ti on predaje.

This post has been edited by pyost: Aug 8 2007, 10:31 AM

[maxydelanoche]

Zasto? Da dobijes stipendiju za dobar univerzitet. Meni je to cilj. Sef katedre na Prinstonu je covek koji je dokazo Fermaovu teoremu - zamisli da ti on predaje.

Ja imam slican cilj u vidu. Mada moje ambicije nisu bas tako siroke . Takmicenja zaista imaju puno mana, koje je Kuzman vec naveo, ali trenutno ja licno ne vidim drugi nacin da se neko istakne i pokaze svoje znanje, da se dokaze. Najruznije je kada se takmicis pod pritiskom, kao sto je neko od ove dvojice vec spomenuo... Ja sam do sada najbolje prolazila na takmicenjima kad nisam imala neki cilj da preterano uspem.

BTW, meni su takmicenja do sada donela putovanja po nasoj zemlji, upoznavanje preteranog drustva, stipendiju za ovu moju skolu... Tako da ne vidim razlog da se ne takmicim i dalje. A da sam imala "losih dana", jos kako...