[ Outline ] · Standard · Linear+ Jedna Aktuelna Tema

[Djole]

Volite skolu? Ili ne? Da li ste ikada pomislili da je moglo biti drugacije?

Da objasnim, pre neki dan smo imali pismeni iz srpskog, pa sam pisao o onome sto mi je trenutno bilo na umu (a bio sam malo iznerviran tad).

Ovde sam kopirao malo prepravljenu verziju svog rada, vrlo bi me zanimalo da cujem sta drugi misle o tome.




"Прошле недеље је на медијима објављена шокантна вест. Према истраживањима у свету, насупрот општем мишљењу код нас (да смо најпаметнији), ученици у Србији су показали исподпросечне резултате у области практичног знања (41. место од 58 земаља учесница). У чему је проблем? Испоставило се да нас у школама уче енциклопедијском знању, а не нечему примењивом.

То није једини проблем. Школа је као институција настала да помогне деци и припреми их за живот. Зашто онда ђаци "мрзе" школу, беже са часова?

Да ли су ова два проблема повезана? Како то да ученици не воле школу која им помаже? Ђаци једноставно не виде вредност у томе што уче.

Тренутни систем образовања је једноставно застарео. Каква је стварна вредност онога што просечан ђак научи у школи? Одговор је просто поражавајући. Просечни одрасли човек осим онога што му је потребно за посао, понесе само знање писања и рачунања из првог разреда. Шта је са осталих 11 година образовања? Мора бити да научимо нешто корисно из хемије,географије или неког трећег предмета. Па питајте било ког одраслог човека коме то није посао или предмет интересовања на пример Први Њутнов закон или површину Азије или рецимо када је владао цар Душан. А то су само основне ствари, општа култура. Шта би се тек десило да питате некога детаље, нпр.како гори литијум, или Бернулијеву једначину?

Не треба бити геније да се види да нешто није у реду. Ипак никаквих реформи нема. Где је проблем онда? То је већ теже рећи. Сигуран сам да би ђаци радо прихватили реформе, тако да је проблем можда у наставницима (којима је сигурно лакше да предају како су и њих учили) или у самом министарству или ко је већ задужен за садржај градива (или можда није нико, па зато имамо систем као из 19. века). И шта сад ја могу ту да урадим, пошто се као ученик ништа не питам о томе шта ћу учити? Једино што ми је пало на памет и што управо сад и чиним је да ширим идеју, надајући се да ће доћи до неког ко заправо има неког утицаја.

Школству је потребна реформа, предмете треба променити тако да се уче практична знања (нпр. тотално је бескорисно учити тачне године кад је неко владао, зар није боље учити шта је он урадио у животу, како је неки владар или војсковођа извукао своју земљу из кризе?). Вероватно би се оно што се сматра општим образовањем из свих предмета могло сажети у 1 или 2 предмета за то (тако би ученици можда нешто и запамтили). Док би се уместо великог броја обавезних предмета увели мали број обавезних и већи број изборних предмета.

Један пријатељ из Румуније ми је испричао како они имају сличан систем, како код њих сами ученици бирају које предмете похађају (или у случају млађих, њихови родитељи), и тако обезбеђују заинтересованост. На крају тако добију усмерено образовање и лакше нађу посао за који су квалификовани.

Разумем да реформе не би биле јефтине, али кад се пореди са огромним протраћеним потенцијалом, прилично је јасно шта изабрати.Тешко да ће ове промене заживети пре него што ја завршим школовање, али можда ће бар моја деца имати срећније детињство и успешнију будућност."

[pyost]

Kao prvo, sto se tice "porazavajucih" rezultata na sprovedenom testiranju, to se nikako ne moze uzeti kao prosek Srbije, jer je uzorak premali, a i nesto sumnjam da je testirano mnogo ucenika iz Beograda - a hteli mi to da priznamo ili ne, ostatak Srbije je definitivno manje razvijen. Mene licno ni u kom pogledu ne brinu rezultati, jer sam siguran da je njih mogla da dobije svaka zemlja, u zavisnosti od izabranih ucenika.

Tacno je da se posle fakulteta zapamti samo ono sto je neophodno za posao, i logicno je da se postavi pitanje "zasto uopste uciti sve ovo u skoli?" Jednostavno, za razliku od Rumunije, gde roditelji prakticno biraju svojoj deci buduce zanimanje (da li ce dete, kada bude moglo samo da bira, da posle konstantnog ucenje matematike predje na istoriju - tesko), nase osnovno i srednje obrazovanje ucenicima pokazuje sta svaka oblast ima da ponudi. Isto tako sto se nama u MGu cini beskorisno ucenje detalja iz istorije, nekima su fizika i informatika ovo-mi-ne-treba-u-zivotu predmeti. A ipak, da njih nema, tj. da se ne rade kako se rade, ja licno nisam u potpunosti siguran da li bih odabrao da upisem MG.

Dakle, neophodno je da nam se sve pokaze i objasni kako bi mi sami shvatili sta volimo a sta ne. Vec srednja skola nudi mogucnost specijalizacije, ali i opste gimnazije za oni koji nisu jako privuceni odredjenom oblascu. A kada i te cetiri (ili tri) godine prodju, nastupa fakultet, zajedno sa punoletstvom, i pretpostavka da je ucenik/student sposoban da odabere ono sto mu odgovora.

Sistem ocigledno funkcionise. Mi mozemo da se bunimo, i ne bi bili jedini - svugde se barem u odredjenoj meri uci nesto sto djaci ne vole - ali mislim da je to bespotrebno. Ako zanemarimo rezultate testiranja (a trebalo bi), lako mozemo primetiti da je Srbija "izrodila" velike ljudi u svim oblastima, iako su i oni kao mali ucili sve i svasta. Zbog toga su samo bogatiji - tesko da su ista izgubili.