[ Outline ] · Standard · Linear+ Jedna Aktuelna Tema

[Djole]

Volite skolu? Ili ne? Da li ste ikada pomislili da je moglo biti drugacije?

Da objasnim, pre neki dan smo imali pismeni iz srpskog, pa sam pisao o onome sto mi je trenutno bilo na umu (a bio sam malo iznerviran tad).

Ovde sam kopirao malo prepravljenu verziju svog rada, vrlo bi me zanimalo da cujem sta drugi misle o tome.




"Прошле недеље је на медијима објављена шокантна вест. Према истраживањима у свету, насупрот општем мишљењу код нас (да смо најпаметнији), ученици у Србији су показали исподпросечне резултате у области практичног знања (41. место од 58 земаља учесница). У чему је проблем? Испоставило се да нас у школама уче енциклопедијском знању, а не нечему примењивом.

То није једини проблем. Школа је као институција настала да помогне деци и припреми их за живот. Зашто онда ђаци "мрзе" школу, беже са часова?

Да ли су ова два проблема повезана? Како то да ученици не воле школу која им помаже? Ђаци једноставно не виде вредност у томе што уче.

Тренутни систем образовања је једноставно застарео. Каква је стварна вредност онога што просечан ђак научи у школи? Одговор је просто поражавајући. Просечни одрасли човек осим онога што му је потребно за посао, понесе само знање писања и рачунања из првог разреда. Шта је са осталих 11 година образовања? Мора бити да научимо нешто корисно из хемије,географије или неког трећег предмета. Па питајте било ког одраслог човека коме то није посао или предмет интересовања на пример Први Њутнов закон или површину Азије или рецимо када је владао цар Душан. А то су само основне ствари, општа култура. Шта би се тек десило да питате некога детаље, нпр.како гори литијум, или Бернулијеву једначину?

Не треба бити геније да се види да нешто није у реду. Ипак никаквих реформи нема. Где је проблем онда? То је већ теже рећи. Сигуран сам да би ђаци радо прихватили реформе, тако да је проблем можда у наставницима (којима је сигурно лакше да предају како су и њих учили) или у самом министарству или ко је већ задужен за садржај градива (или можда није нико, па зато имамо систем као из 19. века). И шта сад ја могу ту да урадим, пошто се као ученик ништа не питам о томе шта ћу учити? Једино што ми је пало на памет и што управо сад и чиним је да ширим идеју, надајући се да ће доћи до неког ко заправо има неког утицаја.

Школству је потребна реформа, предмете треба променити тако да се уче практична знања (нпр. тотално је бескорисно учити тачне године кад је неко владао, зар није боље учити шта је он урадио у животу, како је неки владар или војсковођа извукао своју земљу из кризе?). Вероватно би се оно што се сматра општим образовањем из свих предмета могло сажети у 1 или 2 предмета за то (тако би ученици можда нешто и запамтили). Док би се уместо великог броја обавезних предмета увели мали број обавезних и већи број изборних предмета.

Један пријатељ из Румуније ми је испричао како они имају сличан систем, како код њих сами ученици бирају које предмете похађају (или у случају млађих, њихови родитељи), и тако обезбеђују заинтересованост. На крају тако добију усмерено образовање и лакше нађу посао за који су квалификовани.

Разумем да реформе не би биле јефтине, али кад се пореди са огромним протраћеним потенцијалом, прилично је јасно шта изабрати.Тешко да ће ове промене заживети пре него што ја завршим школовање, али можда ће бар моја деца имати срећније детињство и успешнију будућност."

[milija]

Skolu volim koliko i ona mene

Ono sto hocu da impliciram drugovima koji su ovo gore napisali jeste:

"Ne obra se bostan dok sljive ne popadaju".


Sto se (ne)korisnosti sirokog obrazovanja tice, licno mislim da je glupost uciti gomilu stvari koje vam apsolutno nece trebati...

To sto je Srbija dala neke "velike ljude" ne znaci da je generalno sistem dobar. Sistem je dobar ako su rezultati uspeha ne na procentu 0.1% vec na skalama najmanje 200 puta vece od ovog procenta. Isto kao sto je dala neki broj velikih ljudi, sistem je izbacio i ogroman broj budala po cemu smo mi Srbi u svetu itekako poznati. A i sami volimo da dizemo u nebo neke licnosti za koje neko ko se skolovao u Americi kaze WTH?

Ja sam cak imao prilike da razgovaram s tipom koji je inzenjer telekomunikacija iz Australije a da je jedva cuo da je Mihailo Pupin iz Srbije... To sto mi ucimo o geografskom poreklu a ne o samom procesu otkrica i razmisljanja je najveca greska. Istina je da ti gimnazije daju siroko obrazovanje, ali vrlo lako se moze desiti da ostanes i dalje u dilemi sta nakon gimnazije. Iako si imao prilike da vidis sve to, sta ti se dopalo ili ne. Mada ako cemo iskreno sta nekom natprosecnom uceniku moze da se dopadne iz obicne gimnazije. Ljudi koji su upisali MG bar najveci procenat oko 90% je upisao jer je zainteresovan za prirodne nauke, u prvom redu matematika, fizika, informatika. Dok ljudi koji upisu pm smer u nekoj gimnaziji, imaju nesrecu da ih zatrpavaju gomilom stvari. Interesuje me zasto sam bogatiji u znanju o razmnozavanju morskog krastavca koje ne umem da primenim

Istina i ucenici su odabirani random, pa je moglo da se desi da iz sh skola izaberu likove koji nemaju pojma sa zivotom da nas predstavljaju na testu. PISA test je u svakom slucaju merilo kvaliteta obrazovanja. Jer cemu svo to drvljenje teorije ako ne znas da primenis na nesto u zivotu.

Fora je i u tome sto profesori ocekuju da se ti prilagodjavas na njih u fazonu: "Ja sam stariji i autoritet". I nema povratne sprege na relaciji ucenik-profesor. Profesora ucenik kao individua mnogo i ne zanima. Ne interesuje ga njegovo mentalno stanje i okolina oko njega vec samo njegovo pokazano (ne)znanje na odgovaranju. Niko ne racuna na spoljasnje uticaje pri ucenju. I na kraju sta briga profesora za ucenikove probleme, jer on uvek ima vecih problema od tvojih

A to jos da li su ucenici iz Beograda ili iz unutrasnjosti ne znaci kvalitet da je kvalitet skoncentrisan na jednom mestu.

I za kraj jos jednom: "Ne obra se bostan dok sljive ne popadaju ".