[ Outline ] · Standard · Linear+ Jedna Aktuelna Tema

[Djole]

Volite skolu? Ili ne? Da li ste ikada pomislili da je moglo biti drugacije?

Da objasnim, pre neki dan smo imali pismeni iz srpskog, pa sam pisao o onome sto mi je trenutno bilo na umu (a bio sam malo iznerviran tad).

Ovde sam kopirao malo prepravljenu verziju svog rada, vrlo bi me zanimalo da cujem sta drugi misle o tome.




"Прошле недеље је на медијима објављена шокантна вест. Према истраживањима у свету, насупрот општем мишљењу код нас (да смо најпаметнији), ученици у Србији су показали исподпросечне резултате у области практичног знања (41. место од 58 земаља учесница). У чему је проблем? Испоставило се да нас у школама уче енциклопедијском знању, а не нечему примењивом.

То није једини проблем. Школа је као институција настала да помогне деци и припреми их за живот. Зашто онда ђаци "мрзе" школу, беже са часова?

Да ли су ова два проблема повезана? Како то да ученици не воле школу која им помаже? Ђаци једноставно не виде вредност у томе што уче.

Тренутни систем образовања је једноставно застарео. Каква је стварна вредност онога што просечан ђак научи у школи? Одговор је просто поражавајући. Просечни одрасли човек осим онога што му је потребно за посао, понесе само знање писања и рачунања из првог разреда. Шта је са осталих 11 година образовања? Мора бити да научимо нешто корисно из хемије,географије или неког трећег предмета. Па питајте било ког одраслог човека коме то није посао или предмет интересовања на пример Први Њутнов закон или површину Азије или рецимо када је владао цар Душан. А то су само основне ствари, општа култура. Шта би се тек десило да питате некога детаље, нпр.како гори литијум, или Бернулијеву једначину?

Не треба бити геније да се види да нешто није у реду. Ипак никаквих реформи нема. Где је проблем онда? То је већ теже рећи. Сигуран сам да би ђаци радо прихватили реформе, тако да је проблем можда у наставницима (којима је сигурно лакше да предају како су и њих учили) или у самом министарству или ко је већ задужен за садржај градива (или можда није нико, па зато имамо систем као из 19. века). И шта сад ја могу ту да урадим, пошто се као ученик ништа не питам о томе шта ћу учити? Једино што ми је пало на памет и што управо сад и чиним је да ширим идеју, надајући се да ће доћи до неког ко заправо има неког утицаја.

Школству је потребна реформа, предмете треба променити тако да се уче практична знања (нпр. тотално је бескорисно учити тачне године кад је неко владао, зар није боље учити шта је он урадио у животу, како је неки владар или војсковођа извукао своју земљу из кризе?). Вероватно би се оно што се сматра општим образовањем из свих предмета могло сажети у 1 или 2 предмета за то (тако би ученици можда нешто и запамтили). Док би се уместо великог броја обавезних предмета увели мали број обавезних и већи број изборних предмета.

Један пријатељ из Румуније ми је испричао како они имају сличан систем, како код њих сами ученици бирају које предмете похађају (или у случају млађих, њихови родитељи), и тако обезбеђују заинтересованост. На крају тако добију усмерено образовање и лакше нађу посао за који су квалификовани.

Разумем да реформе не би биле јефтине, али кад се пореди са огромним протраћеним потенцијалом, прилично је јасно шта изабрати.Тешко да ће ове промене заживети пре него што ја завршим школовање, али можда ће бар моја деца имати срећније детињство и успешнију будућност."

[smorko_gusic]

ja imam drugaciji citat za ovu temu:

"Nije Sloba los nego smo mi govna"

Eto na primer, da li se nekom ogadila psihologija, ili sociologija?
mislim da su oni kojima jeste retki. A isti je program kao i u drugim gimnazijama.

Glavna mana ovog sistema (kao i vecine drugih, iz svih oblasti) su ljudi. Jer profesori se ne trude da zainterusuju cenike da uce, ucenici nece da uce. Kada bi se ljudi malo vise trudili, sve bi bilo mnogo bolje.

[Djole]

ja imam drugaciji citat za ovu temu:

"Nije Sloba los nego smo mi govna"

Eto na primer, da li se nekom ogadila psihologija, ili sociologija?
mislim da su oni kojima jeste retki. A isti je program kao i u drugim gimnazijama.

Glavna mana ovog sistema (kao i vecine drugih, iz svih oblasti) su ljudi. Jer profesori se ne trude da zainterusuju cenike da uce, ucenici nece da uce. Kada bi se ljudi malo vise trudili, sve bi bilo mnogo bolje.

Istina je da ne postoji savrseni sistem, jer su problem ljudi koji treba da ga odrze, ipak, kad bi se sprovele reforme u obrazovanju to bi u velikoj meri uticalo na dalji razvoj drustva, buduci nastavnci bi samim tim bili bolji. Novi nastavni metodi bi podrazumevali interesantnije gradivo za ucenike, tako da bi manje zavisilo od profesora.

Imali smo diskusiju na ovu temu na istoriji u ponedeljak, i Glavnik je rekao nesto u smislu da mu je zao sto ne moze bolje da nam ispredaje, i da naucimo neki smisao iz svega toga, ali da ga organizacija gradiva sprecava.