[ Outline ] · Standard · Linear+ Jedna Aktuelna Tema

[Djole]

Volite skolu? Ili ne? Da li ste ikada pomislili da je moglo biti drugacije?

Da objasnim, pre neki dan smo imali pismeni iz srpskog, pa sam pisao o onome sto mi je trenutno bilo na umu (a bio sam malo iznerviran tad).

Ovde sam kopirao malo prepravljenu verziju svog rada, vrlo bi me zanimalo da cujem sta drugi misle o tome.




"Прошле недеље је на медијима објављена шокантна вест. Према истраживањима у свету, насупрот општем мишљењу код нас (да смо најпаметнији), ученици у Србији су показали исподпросечне резултате у области практичног знања (41. место од 58 земаља учесница). У чему је проблем? Испоставило се да нас у школама уче енциклопедијском знању, а не нечему примењивом.

То није једини проблем. Школа је као институција настала да помогне деци и припреми их за живот. Зашто онда ђаци "мрзе" школу, беже са часова?

Да ли су ова два проблема повезана? Како то да ученици не воле школу која им помаже? Ђаци једноставно не виде вредност у томе што уче.

Тренутни систем образовања је једноставно застарео. Каква је стварна вредност онога што просечан ђак научи у школи? Одговор је просто поражавајући. Просечни одрасли човек осим онога што му је потребно за посао, понесе само знање писања и рачунања из првог разреда. Шта је са осталих 11 година образовања? Мора бити да научимо нешто корисно из хемије,географије или неког трећег предмета. Па питајте било ког одраслог човека коме то није посао или предмет интересовања на пример Први Њутнов закон или површину Азије или рецимо када је владао цар Душан. А то су само основне ствари, општа култура. Шта би се тек десило да питате некога детаље, нпр.како гори литијум, или Бернулијеву једначину?

Не треба бити геније да се види да нешто није у реду. Ипак никаквих реформи нема. Где је проблем онда? То је већ теже рећи. Сигуран сам да би ђаци радо прихватили реформе, тако да је проблем можда у наставницима (којима је сигурно лакше да предају како су и њих учили) или у самом министарству или ко је већ задужен за садржај градива (или можда није нико, па зато имамо систем као из 19. века). И шта сад ја могу ту да урадим, пошто се као ученик ништа не питам о томе шта ћу учити? Једино што ми је пало на памет и што управо сад и чиним је да ширим идеју, надајући се да ће доћи до неког ко заправо има неког утицаја.

Школству је потребна реформа, предмете треба променити тако да се уче практична знања (нпр. тотално је бескорисно учити тачне године кад је неко владао, зар није боље учити шта је он урадио у животу, како је неки владар или војсковођа извукао своју земљу из кризе?). Вероватно би се оно што се сматра општим образовањем из свих предмета могло сажети у 1 или 2 предмета за то (тако би ученици можда нешто и запамтили). Док би се уместо великог броја обавезних предмета увели мали број обавезних и већи број изборних предмета.

Један пријатељ из Румуније ми је испричао како они имају сличан систем, како код њих сами ученици бирају које предмете похађају (или у случају млађих, њихови родитељи), и тако обезбеђују заинтересованост. На крају тако добију усмерено образовање и лакше нађу посао за који су квалификовани.

Разумем да реформе не би биле јефтине, али кад се пореди са огромним протраћеним потенцијалом, прилично је јасно шта изабрати.Тешко да ће ове промене заживети пре него што ја завршим школовање, али можда ће бар моја деца имати срећније детињство и успешнију будућност."

[milija]

Realno, postoji razlika izmedju prosecnog ucenika iz Beograda i prosecnog ucenika iz unutrasnjosti. Ali to nije do ucenika, vec do obrazovanja koje mu je dostupno. Naravno, ima izuzetaka, i za to su najbolji primer oni koji zive u domu a idu u MG.

Ovde si u pravu. Ne mislim na prosecne ucenike, vec na dostupnost vanskolskog obrazovanja. U sustini ono na sta padne najvise jadikovki od strane mojih prijatelja sa seminara iz petnice i mene jeste upravo nedostupnost kvalitetnijeg vanskolskog obrazovanja u sredinama u kojim zivimo ali i nedostatak kvaliteta nastave, vanskolskog rada sa ucenicima itd...

Zapravo tema nije bas toliko test na kome su nasi ucenici omanuli, koliko propalost naseg sistema obrazovanja. Test sam samo jednom pomenuo i to u uvodu, ne smatram da su testovi generalno uvek merodavni. To me je samo pocetilo na ono sto vec neko vreme mislim.

@ pyost:Sto se tice uspesnih ljudi iz srbije (nikola tesla itd..) mislim da je milija to lepo rekao. Takodje treba imati u vidu doba kad su se oni skolovali, tad je to bio nov sistem jos uvek, dok su svi poznati srbi za koje sam cuo da su skorije imali uspeha ili sportisti ili umetnici ili se bave programiranjem (koje je jos uvek nova nauka, nacin na koji ucimo informatiku je ipak prilicno savremen).

@ milija: interesantan odgovor. poslovica je malo zbunjujuca doduse

Nisi gledao "Nadrealiste"? Steta... Imas i na youtube-u top listu nadrealista

Naravno, i bas tu se javlja problem. Ogroman broj profesora (i nastavnika) predaje samo radi plate, i normalno je da tim nacinom rada nece ostaviti pozitivan utisak na ucenike.
Koji "mi"? Mi kao Srbija, definitivno ne. Mi kao ucenici MGa - mozda. I dalje nije savrseno, ali je bolje skoncentrisano na nasa interesovanja, pa samim tim i kvalitetenije.

Odlican zakljucak! Tacno mnogim profesorima je bitnija cifra na papiru svakog meseca koja im kazuje koliko su zaradili nego kvalitet nastave.

Dalju raspravu na temu plata ostavljam prosvetarima i ministarstvu prosvete