Outline · [ Standard ] · Linear+ Sastavi Iz Srpskog

[Pera Detlic]

ne znam zasto, ali moji sastavi u poslednje vreme zavrsvaju smrcu i/ili samoubistvom? oh well

A moji se zavrsavaju dvojkom

[jeele]

sta fali ako se poubijaju...bitno je kako to napises...i plus je ako je pritom originalno...

ja sam sad na ovom pismenom napisala svoj najduzi sastav (za pismeni) ikada...
obicno bude oko jedne stranice...dve maximum...ali ovo je ispalo pet i po ... :|

[Eli0t]

Ja sam prosle godine na pismenom napisao sastav na 7 strana o hasanaginici i dobijo 4

[maxydelanoche]

FFS Sta to ima da se pise o Hasanaginici na 7 strana OMG!!!

Cak ni moj najduzi sastav ne tezi 7 strana (6 i cetvrt )...

[tijana]

JA mislim da ubedljivo Linc vodi kad je u pitanju duzina sastava...7.5 strana...I to je pisao 3 casa...Micicka se smorila...Nego u mom odeljenju kod nje vecina njih pise pesme pa mogu jednu da vam prosledim...mada mrzi me sad da je trazim...Mada nije losa..A ako vam treba pesma da nekog prozivate obratite se Lincu..On extra pise pesme.A sad je napisao extra pesmu na pismenom
Ovo malo nema veze sa temom ali evo vam jedna vezana za Linca i Dusana pisana u prvoj godini.


Alexandar Djordjevic Linc,
Nezan kao Mali Princ,
Plave oci, uvuceno dupe,
Samo sere iz zadnje klupe.
“Znao sam!” – ispusta krik,
Decko misli da je lik,
Kad bi samo znao koliki je freak,
Verovatno mu je i mali ****...
Misli da je za analizu car,
Ma... nabijem mu olovku u cmar!!
On & Dusan zajedno su lep par,
Beavis i Butthead; Pacov i Prase,
Za pederski par u celoj skoli zna se.
Linca po celom telu mladezi krase,
I dok svako od njega hoce da se spase,
Za njim trckara Maljkovic maljavi,
Mora gica da pazi da se ne ukaljavi...
Dusanu na glavi plavo-ridji tupe,
Sto savrseno pristaje uz Lincevo dupe,
Nikakvo i malo, iz farmerki ispalo,
Ta pogrbljena silueta asocira na fegeta.
Dok Linc verno analizu citira,
Dusko se smeje i uzasno iritira...

This post has been edited by tijana: Jun 1 2007, 10:24 PM

[Iva]

Ljudi, profesori cesto snize ocenu bas ako je dugi sastav (barem kod nas).

Gotovo da je nemoguce dobiti 5, kao super je ako dobijes 4.. ja uvek dobijem 4 ali ipak nisam zadovoljna. Ovi sto dobiju 5 naslute otprilike temu pa im neko pomogne.. heh.. neki su mi priznali.

[tijana]

Ljudi, profesori cesto snize ocenu bas ako je dugi sastav (barem kod nas).

Gotovo da je nemoguce dobiti 5, kao super je ako dobijes 4.. ja uvek dobijem 4 ali ipak nisam zadovoljna. Ovi sto dobiju 5 naslute otprilike temu pa im neko pomogne.. heh.. neki su mi priznali.

Mislis onaj fazon da cuju koje su teme ili saznaju i neko im napise i onda su oni pametni zato sto dobiju 5. Tj ili nauce taj sastav ili ga prepisu..To je ali bas debilno.

This post has been edited by tijana: Jun 4 2007, 11:43 PM

[maxydelanoche]

Kod nas jedan deo odeljenja se nalupa onako ljudski, jadno i nepismeno i podobijaju petice. Drugi deo odeljenja (kome sasvim verovatno pripadam samo ja mozda jos dvoje njih) pise zato sto (smatra da) ume da pise. Treci deo odeljenja skine sastav koji je dobio peticu u Filoloskoj (npr) i dobije trojku.

Toliko o ocenjivanju...

P.S. Na poslednjem pismenom sam dobila pet

This post has been edited by maxydelanoche: Jun 5 2007, 02:01 PM

[Iva]

Mislis onaj fazon da cuju koje su teme ili saznaju i neko im napise i onda su oni pametni zato sto dobiju 5. Tj ili nauce taj sastav ili ga prepisu..To je ali bas debilno.

Paaa ne mogu da saznaju teme unapred jer nikada ne da, i odeljenja uvek dobiju razlicite teme (s tim da bih ja uvek bolje pisala na teme drugog odeljenja ), ali ako je na redu pismeni iz knjizevnosti onda znas da ce biti u vezi sa Ilijadom 100% pa odneses "strucnjaku" da ti napise otprilike a ti korigujes.... btw cesto se to radi ucenjem napamet, prepisivanje ipak nije 100% sigurno

[tijana]

Paaa ne mogu da saznaju teme unapred jer nikada ne da, i odeljenja uvek dobiju razlicite teme (s tim da bih ja uvek bolje pisala na teme drugog odeljenja ), ali ako je na redu pismeni iz knjizevnosti onda znas da ce biti u vezi sa Ilijadom 100% pa odneses "strucnjaku" da ti napise otprilike a ti korigujes.... btw cesto se to radi ucenjem napamet, prepisivanje ipak nije 100% sigurno

Pa ova moja srpkinja daje iste teme. I to su uglavnom neke budalastine od tema. Retko kad da nesto normalno kao slobodnu temu..PA sad zavisi,neko uci napamet neko prepisuje..

[plavusa(i dalje)]

Pa ova moja srpkinja daje iste teme. I to su uglavnom neke budalastine od tema. Retko kad da nesto normalno kao slobodnu temu..PA sad zavisi,neko uci napamet neko prepisuje..

nama bas uvek daje goooomilu slobodnih tema...
npr "razmuisljam o..." ili "fascinira me..." i ti onda pises o cemu god hoces...
i naravno da svi unapred spreme sastav, za koji ni ne moras da znas temu...

PS nama je Micicka dva puta davala temu RAZMISLJAM O... :lol2:

This post has been edited by plavusa(i dalje): Jun 11 2007, 09:18 PM

[smorko_gusic]

poznat mi je taj slucaj da da vise puta istu temu, i nama je, nem se sad teme ali sam na prvom pismenom na toj temi dobio 5 a onda na trecem ili cetvrtom je bila ista tema...

[tijana]

Hm pa da ima micicka tako izvale da daje iste teme..ALi uglavnom sve je dobro dok ne da temu sto sam ja cula od drugarice..
"Dok letim na jastuku..."Hej a zamislite koje ce nam tek teme dati na maturskom iz srpskog..Uzas...

[Kipar]

Pred sobom imam delo nobelovca. Naizgled knjiga ko knjiga , Ivo Andrić , Na Drini ćuprija. Korice , šta znam sasvim obične sa likom pisca na sebi i slikom grada iza njega. Nad gradom dominira most. Ništa me ne vezuje za knjigu. Da mogu da biram knjigu ne bih pogledao ali šta ću.
Ali , uvek ima neko ali , kao i obično pogrešio sam. Knjiga ima nečega u sebi. Neki šmek koji me je prosto tera da pročitam. Sklop i jednostavnost Andrićevih rečenica i sposobnost da pretoči misao su neverovatne. Opisi do najsitnijih detalja me vraćaju kroz vreme u neki drugi svet. Razrađeni likovi gde je svako poseban prave odličnu atmosveru. Mesto radnje , Višegrad , raskrsnicu na kojoj se sudaraju 3 različite kulture. Ljudski problemi i svakodnevnica. Sve je ovo ukomponovano u jednu celinu. Prosto neverovatno.
Toliko toga ima da se kaže. Međutim ja ću se osvrnuti na most i na neke poruke koje nam je Andrić ostavio.
Na samom početku dela Andrić nam daje opis mosta. Tada se naslućuje da će to biti glavna karika dela. Pa kako i ne bi. Posle prvih nekoliko stranica shvatamo njegovo simboličko i metaforično značenje. On predstavlja vezu. To je poenta cele knjige. Veze. Veze izmedju srpskog i turskog dela grada. Veza velikog vezira sa svojom izgubljenom prošlošću… I još puno primera. Takođe on je simbol trajnosti. Ljudi dolaze i odlaze ali on je tu svo vreme tu. Stoji , ponekad malo izmenjen ali tu je. U ovim pričama , ćuprija i najviše pati. Niko nije prošao toliko toga. Prvo požar. Vatra je pojela tursku kasarnu koja je bila izgrađena na mostu i odnela živote turskih vojnika. Čovekova nemarnost je mogla da košta grad mnogo više. Ali ćuprija je ostala na mestu samo malo isprljana od dima i čađi ali kiše su sve rane sprale. Maloumnost i nezahvalnost ljudi ce se tek kasnije videti u pravom svetlu. Naime most će biti miniran zbog nastale krize. Na sedmom stubu mosta naći će se pandorina kutija. Trudim se ali ne mogu da shvatim čemu to. Iako je ratno stanje vojske Srbije i Austro-ugarske bi prešle Drinu sa i bez mosta. Ljudska nezahvalnost je premašila granice. Stanje se smirilo a kutija je ostala na svom mestu. Stajala je tu neprimećena godinama ali i njeno vreme je došlo. Otvorila se i sa sobom je odnela deo mosta. Naizgled šteta nije velika , ali nije u tome problem. Srušena je veza između ljudi. Kao i prijateljstvo i most je u ovom slučaju zlatna žica koja se lako može prekinuti. Sastaviti je opet moguće je ali će ostati čvor. Taj čvor bi trebao da nas opominje na greške koje ne treba ponoviti.
Iako je na neki način večan u jednom trenutku most na Drini nestaje. Velika poplava , neviđenih razmera potopivši kasabu potopila je i most. Prošlo je izvesno vreme , voda se povukla a most je ponovo sinuo u svojoj nepromenjljivosti , belini i otpornosti ‘’ stajao je most beo i nepromenjen na suncu. Voda je dopirala do polovine stubova , i most je izgledao kao da je zagazio u neku drugu dublju reku nego što je ona koja obično ispod njega teče ‘’. Ni priroda nije mogla da ga uzme pokušala je , ali most se vratio u najboljem sjaju.
Most je prošao svašta. Izdržao je nalte i vode i vatre i vetrova.. Andrić nam je ostavio još jednu poruku. Most je u stvari metafora. Pričajući o mostu andrić nam kazuje kakav bi čovek trebao da bude neprolazan i trajan.

ocena: 4

[Kipar]

KRIVICA I KAZNA U ANI KARENJINOJ

U romanu Ana Karenjina Tolstoj otvara mnoga etička pitanja. Jdno od njih je i odnos supružnika. Neosporan je njegov stav da je neverstvo pristup koji zaslužuje kaynu. Ali ko je taj sudija koji će izvagati krivicu i doneti presudu.
Odgovor nam možda daje moto romana uzet iz ,,Biblije'' iz ,,Poslanice rimljanina'' apostola Pavla ,, Moja je osveta , ja ću je vratiti''. On nas upućuje na zaključak da Tolstoj kaznu za preljubu nije poverio ljudskom sudu , već sudu samog Boga-
Nije , međutim jasno , kako treba da se ispolji taj božanski sud. Jedan njegov oblik mogao bi da bude prevareni muž Karenjin. Saznavši za ženinu vezu , on je odlučio da kaznu uzme u svoje ruketako što će Ani uskratiti razvod i zabraniti joj da dalje viđa Vronjskog. Tu svoju odluku on pred sobom predstavlja kao religijski nadahnut čin: grešnicu ne odbacuje već joj ostavlja mogućnost da se popravi. Ali nedugo zatim iz njegovog razmišljanja saznajemo da su motivi duboko sebični ( njemu je stalo samo do sopstvenog ugleda , nikakve ljubavi prema ženi tu nema ) a i da je svestan da na ženu nema nikakvog moralnog uticaja i da od tog ,,pokušaja popravljenja'' neće biti ništa drugo osim laži. Sve ovo a i želju da Anu kazni Karenjin sam od sebe skriva , govori nam da ovde nije reč ni o kakvoj božanskoj , već o običnoj , pritzemnoj osvetoljubivosti smrtnih ljudi.
I drugi vid osvete , osuda javnog mnjenja i Anino isključenje iz društva nema ničeg božanskog u sebi. Većina žena bila je spremna da se obruši na Anu kad skandal izbije na videlo jer su joj zavidele.
Ostaje mogućnost da se sredstvo izvršenje božanske kazne za neverstvo bude savest glavne junakinje. U jednom trenutku , kada Anu sve više počinju da obuzimaju crne misli , smrt joj izgleda kaojedini izlaz iz nezavidnog položaja u kome se sama našla: ,, I sramota i bruka Aleksandra Aleksandroviča i moja užasna sramota , sve se spasava smrću''. Ali odmah zatimpojavljuje se još jedan motiv. ,,Ona će umreti i on će se kajati'' kaže Ana misleći na Vronjskog. U tim svojim poslednjim danima ona sve više gubi smisao za realnost , uobražava da je Vronjski mrzi jer voli drugu ženu i želi da ga kazni. Jeste smrt izbavljenje od svih muka ali prevagu za taj čin ipak odnosi bolesna želja , da njime povredi svog ljubavnika. Ni ovo ne liči na božansku pravdu.
Zaključak je da se zahtevi hrišćanskog morala previše visoki i služe jedino da ocenimo koliko smo malo sposobni da se po njima upravljamo. Zato iz ovog ugla , moto za roman možemo protumačiti kao ,, kao piščev uzaludan pokušaj da logiku svog romana saobrazi sa nekim sopstvenim , javno zastupanim etničkim i antropološkim načelima''.
Na to nas upućuje jedna posebna ravan ovog romana: znaci i snovi.
Za vreme prvog susreta Ane i Vronjsog , jedan čuvar pruge pao je pod točkove voza. Taj događaj je veoma uznemirio Anu i protumačila ga je kao rđav znak. Te epizode setiće se pre nego što se baci pod voz. Više puta će sanjati sličan san u kome se pojavljuje mali strašni , bradati seljak koji mrmlja francuske reči i uvek će se buditi sa osećanjem užasai strepnje. Čak će i Vronjski jednom prilikom sanjati nešto slično i osetiti nespokojstvo i jezu . Ovi prekognitivni snovi su nagoveštaj budućih tragičnih događaja.
Piščevu poruku možemo ovako shvatiti: ,, Još onda kada je prvi put upoznala Vronjskog , životni put Ane Karenjine bio je već unapred nekom nedokučivom nužnošću određen. Na neki tajni , zagonetni način Ana već tada zna kako će se završiti njena ljubav.'' Nema dakle , nikakve njene krivice , ničeg što je ona stvarno olučila i zašta bi trebalo da bude kažnjena ni od Boga ni od ljudi. Neka strašna mračna sila , odredila je Aninu sudbinu još pre nego što je njena veza sa Vronjskim opočela.
Ovde se otvara pitanje čovekove slobode. Ako nam je budućnost unapred određena , kako možemo uticati na svoje živote? Izgleda da je Tolstoj nosio negde duboko u sebi i jedno mračno saznanje koje je dovodilo u pitanje njegova etička i antropološka načela. Svetom ne upravlja ni neka promisao , a ni slobodna volja ljudskih bića , već neka slepa nužnost koja neumoljivo određuje sve ono što nam se u životu zbiva.
Možda ga je ta ista sila pod stare dane odvela na železničkus tanicu Astapovo gde će završiti svoj životni put.


Pešić Pavle IIc

ocena 5

[Kipar]

GRIGORIJE PANTELEJEVIC MELEHOV: GRIGORIJE P. MELEHOV,MLADI SIN PANTELEJA MELEHOVA,SREDIŠNJI JE LIK ROMANA "TIHI DON".ON JE U SREDIŠTU ROMANESKNE PRICE,A STICE SE I UTISAK DA OPISI RATOVANJA,REVOLUCIJE I KONTRAREVOLUCIJE NISU KNJIZI ZBOG SEBE SAMIH(IAKO SU BITNI),VEC DA SU I TO SAMO SREDSTVA ZA ŠTO USPJEŠNIJE SAGLEDAVANJE NJEGOVE LICNOSTI.GRIGORIJE MELEHOV JE VEOMA KOMPLEKSNA LICNOST;PREDSTAVLJEN JE,MOŽE SE RECI,U VIŠE DIMENZIJA:KAO VOJNIK KOZAK,KAO SELJAK,KAO MUŽ,KAO LJUBAVNIK. ZA NJEGA,TAKODE,MOŽEMO RECI DA JE NOSILAC NAJVIŠIH MORALNIH VRIJEDNOSTI-ON JE COVJEK CIJA JE KRIVICA U TOME ŠTO SE NAŠAO U ŠKRIPCU ISTORIJSKIH ZBIVANJA KOJA SU ZAHTIJEVALA SAMOOPREDJELJENJE.GRIGORIJE,MEDUTIM,NIJE NI ZA KAKVU JEDNOSTRANOST I ZBOG TOGA CE DOCI U SUKOB GOTOVO SA SVIMA. NJEGOV OPIS DAT NAM JE NA SAMOM POCETKU KNJIGE:"...A MLADI GRIGORIJE,BIO JE SAV NA OCA:GOTOVO ZA GLAVU VIŠI OD PETRA,IAKO ŠEST GODINA MLADI,ISTO KAO U OCA POVIJEN ORLOVSKI NOS,U MALKO KOSIM PROREZIMA PLAVKASTI BADEMI VATRENIH OCIJU,IZBOCENE JAGODICE MRKORUMENKASTE KOŽE.ISTO KAO OTAC,I GRIGORIJE JE BIO MALO POVIJEN,CAK I U OSMEHU BILO JE KOD OBOJICE NEŠTO ZAJEDNICKO DIVLJACNO." DA BI SE BOLJE RAZUMIO GRIGORIJE,NJEGOVI POSTUPCI I PONAŠANJE,POTREBNO JE RAZMOTRITI I PORODICNO STABLO MELEHOVIH,TJ.NJEGOVE KORIJENE.PRICA MELEHOVIH JE SLIJEDECA:GRIGORIJEV DJED PROKOFIJE,PRI POVRATKU SA TURSKOG RATIŠTA,DOVEO JE SEBI ZA ŽENU TURKINJU,KOJA JA ODMAH,SKUPA S PROKOFIJEM,POSTALA PREDMET ISMIJAVANJA CIJELOG SELA.SELJACI SU ZBOG NJE, "TURKINJE",VEOMA OSUDIVALI PROKOFIJA.TADA JE NASTUPIO VELIKI POMOR STOKE I SVI SU OKRIVILI TURKINJU I OSUDILI JE NA SMRT.UMRLA JE MUCENICKI.NA SAMRTI JE RODILA PANTELEJA." DA LI SE SUDBINA PONAVLJA? SAM GRIGORIJE JE VEOMA SLICAN PROKOFIJU:ON SE NE OBAZIRE NA DRUGE NEGO SLUŠA SVOJE SRCE,NJEGOVA LJUBAV JE ISTO OSUDENA OD STRANE SVIH I SVOJU LJUBAV JE ISTO TAKO IZGUBIO TRAGICNO. ZA GRIGORIJA MOŽEMO RECI DA JE BIO PRAVI KOZAK:RATNIK I RATAR.BEZ DONA,STEPE I NJIVA ON NIJE MOGAO DA ŽIVI:"OD ZEMLJE SE JA NIGDJE NE MICEM.OVDJE JE STEPA,IMA SE CIM DISATI....NIKUD IZ SELA NECU ICI!". ON JE BIO UOBICAJEN MOMAK,MEDUTIM,NEMIR I BURU STRASTI U NJEMU IZAZVALA JE AKSINJA,KOMŠINICA,UDATA ŽENA:"ON JE UPORNO OBLIJETAO OKO NJE.....GRIGORIJE JU JE NAGLO ZGRABIO ZA RUKE-TAKO VUK NA SVOJA LEDA ZABACUJE ZAKLANU OVCU."I TAKO POCINJE VELIKA,BEZGRANICNA LJUBAV OD KOJE CE SE GRIGORIJE POVREMENO UDALJAVATI,ALI KOJOJ CE SE UVIJEK IZNOVA VRACATI. KADA JE POCEO PRVI SVJETSKI RAT,GRIGORIJE JE,KAO I OSTALI KOZACI,OTIŠAO NA FRONT.TU SE UPOZNAO SA PRAVIM ZIVOTNIM ISKUSTVIMA I UPOZNAO SUROVOSTI LJUDI,TE POKAZAO VITESTVO.MOZDA JE TO BILO NJEGOVO PRVO RAZOCARENJE U COVJEKA.VEOMA JE UPECATLJIVA I SCENA PRVOG GRIGORIJEVOG UBIJANJA.NA POCETKU JE BIO VEOMA OSJETLJIV,ALI KASNIJE JE POSTAO SUROVIJI I NIJEDAN SE JURIS NIJE MOGAO ZAMISLITI BEZ GRIGORIJA."SRCE MU JE OTVRDLO KAO SLATINA NA SUSI.ONO NIJE IMALO SAZALJENJA". NARAVNO,RAT JE IZ DANA U DAN OSTAVLJAO TRAGOVE I NA NJEGOVOJ DUSI "MENI SE BRATE DUSA UMORILA."SAD SE OSJECAM KAO NEDOTUCEN".RAT SE BLIZIO KRAJU,OSJECAO SE ZAMOR I RASULO.MEDJUTIM ,TAD SE RAZBUKTAO GRADJANSKI RAT,POCELA JE OKTOBARSKA REVOLUCIJA.I GRIGORIJE JE IGROM SLUCAJA , DOSPIO U CRVENE I BORIO SE HRABRO ,JER DRUGACIJE NIJE UMIO.SAGLASAN JE SA DOSTA KOMUNISTICKIH UCENJA-PRAVDA JEDNAKOST SVIH LJUDI.MEDJUTIM ISTOVREMENO JE RAZOCARAN POSTUPANJEM CRVENIH SA SVIM STO IM PROTIVNO.MALO JE TREBALO,PA DA GRIGORIJE PROMJENI STRANU-CUO JE PRICU KOZACKOG OFICIRA O AUTONOMIJI DONSKE OBLASTI,A KAKO SE REVOLUCIJA VEC BILA NADVILA NAD DONOM ON NAPUSTA CRVENU ARMIJU I ODLAZI U TATARSKO.KAO PRVI KOZAK,TRADICIONALISTA,GRIGORIJE SE PRIDRUZUJEDONSKOJ ARMIJI KOJA NE STEDI NISTA STO JE BOLJSEVICKO.ZA DVIJE GODINE RATA POSTAJE NOSILAC NAJVISIH ODLIKOVANJA I RANJEN JE CETRNAEST PUTA.ON POSTAJE SINONIM ZA RATNIKA,A NE PROGRESA,VIZIJE BUDUCEG.NJEGOV STAV PREMA REVOLUCIJI JE DOSTA KOLEBLJIV ON STALNO LUTA SA STRANE NA STRANU ,A KAD POBUNA BUDE POCELA SLABITI,ON PONOVO PRELAZI CRVENOARMEJCIMA, ON JE OPET HRABAR VOJNIK KOJI JURIŠA U OKRŠAJE. MEDUTIM SVUGDJE NAILAZI NA SUMNJU I NEPOVJERENJE:BIJELI MU ZAMIJERAJU ŠTO JEDNOM BIO U CRVENIMA, A CRVENI ŠTO JE BIO SA BIJELIMA. RANJAVAN, UMORAN I BOLESTAN, ON SE VRACA U SVOJE TATARSKO, JER MISLI DA JE OKAJAOO GRIJEHE I ZASLUŽIO MIR I SPOKOJ; NOVE VLASTI, A NAROCITO MIŠKA K. POCINJU DA SUMNJAJU NA NJEGA, HTJELI SU DA GA ZATVORE. TO GA JE BOLJELO I ON BJEŽI. SKRIVA SE SVE DOK NE NAIDE NA FOMINOVU BANDU. POSTACE NJEN CLAN SVE DOK NE SHVATI DA JE PROPAO, DA JE POSTAO PROGONJENA ZVIJER. TAD SE VRACA U TATARSKO UZIMA AKSINJU I POLAZI U NEIZVJESNOST, ALI NAILAZI NA ZASJEDU I AKSINJA BIVA UBIJENA. NOSI JU NA RUKAMA I SAM SAHRANJUJE. SHVATIO JE DA JE SVE POTONULO. OSTAO JE BEZ SVEGA ŠTO MU JE BILO DRAGO. U MEDUVREMENU POMRLI SU GOTOVO SVI OSIM NJEGOVOG MALOG MIŠATKE. DJELO SE ZAVRŠAVA SLIKOM DOMA MELEHOVIH:"STAJAO JE KOD KAPIJE SVOG DOMA I DRŽAO SINA U NARUCJU. TO JE BILO SVE ŠTO GA JE POVEZIVALO SA ZEMLJOM I SA CIJELIM TIM OGROMNIM SVIJETOM.TAKO SE NA KRAJU SVE SMIRUJE ,SVE POCINJE DA TECE MIRNO I TIHO KAO DON.GRIGORIJE JE KOMPLEKSAN LIK U VIŠESTRUKOM SUKOBU SA OKRUŽENJEM:RAZDIRE GA OSJECANJE PRAVDE I PREZIRA,LICEMJERJA. ZATO MIŠKI I KAŽE:"TI KAŽEŠ DA SVE BUDE JEDNAKO. UZMI CRVENE, PROŠLI SU OVUDA. VODNIK U CIZMAMA OD NAJFINIJE KOŽE, A OBICNI VOJNIK U VALJENKAMA. VIDIO SAM KOMESARA SAV SE ZAVUKAO U KOŽU A DRUGIMA NEMA KOŽE NI ZA CIPELE." GRIGORIJE NIJE COVJEK MISLI I IDEJA VEC OSJECANJA. ZAROBLJENIKE I PROTIVNIKE NE MUCI I DRUGE ISTO TAKO SPRECAVA U TOME. GRIGORIJE MELEHOV NIJE STVOREN ZA KOMPLIKOVANA STANJA. ON JE COVJEK VJECITIH DILEMA. KAD MALOG MIŠATKU VRIJEDAJU RIJECIMA "OTAC TI JE BANDIT", AKSINJA GA TJEŠI "NIJE ON BANDIT, VEC PROSTO NESRECAN COVJEK". PO POVRATKU S RATIŠTA KOŠEVOJU KAŽE "JA SAM SVOJE ODSLUŽIO. SVE MI JE DOSADILO, NEKA IDE SVE DO DAVOLA" A NEŠTO KASNIJE KAŽE I "POBIJEDITE ME, HOCU SMRT". TO SU RIJECI COVJEKA OD 30 GODINA KOJI JE I PORED SVE SVOJE SNAGE, BIO STVOREN ZA STAROST, ZA ŽIVOT U MIRU, A NE ZA VELIKE DOGADAJE I ZA VELIKE PRELOME U ISTORIJI.

ovo je za tihi don , skinuto sa neta

[Kipar]

MOJ NA KOSOVU

Mili Bože čuda velikoga
velikoga do krasnoga moga.
Kad se vojska na Kosovu sjati`
ko će koga ovde izjebati.
S' jedne strane turski car Murate
i sto hiljada vojske mu kurate
na tovare rane i džebane
da ih ***** gde im sve to stane
i hiljade jebežljivih bula
vranih konja, magaraca, mula.
S druge strane srpski car Lazare
krupnih muda i ogromne kare
sa šačicom probranih junaka
svakome je mudo kao šaka
i spremljena junačka kurčina
da nabije bar po tri turčina
brojem ih je deset puta manje
al su tako spremni za ******
da murata sjebu na brzinu
i kompletnu tursku carevinu.
S desne strane Obilić Miloše
od kurca mu mnogi izgiboše
hodi svetom uzduž i popreko
kuratijeg nema na daleko
***** je uoči poklada
sultaniju usred carigrada
naočigled ovog belog sveta
u džamiji usred minareta.
Do njega je Toplica Milane
ljut *****a bez straha i mane
muda su mu ko topovsko đule
taj odjednom jebe po tri bule
gledali ga na barjamu u zoru
kako hladi muda u Bosforu.
Uz njega su deset Jugovića
strahovito kuratih mladića
nisu ljudi nego prava čuda
svaki ima bar po devet muda
ponosito pored oca jašu
svakim ***** visi u unkasu
perjanice od pičkene dlake
bože mili gledaj te junake.
S leve strane Brankoviću Vuče
kurčina mu po ušima tuče
s đavolom je na megdanu bio
sjeb'o ga je nije se javio.
Do njega je Srđa Zlopogleđa
drži kitu vezanu za leđa
sa vojskom je pregazio Drinu
zajeban u ***** materinu.
Sa njima je Kosančić Ivane
jebe Heftu i tad neprestane
nego krka negde u zasedi
taj ni muvu u letu neštedi.
Išao je u carsku Rusiju
pored dvorca zauzeo busiju
čekao je ko orao pticu
da pojebe rusku caricu
s njim je mnogo hrabrih hajdučina
nadrkanih i spremnih kurčina
da iz neba picajzla padne
šanse bi joj bile stvarno jadne
nigde ne bi na zemljici pala
negde bi se ko bog zadržala
jal na konju jal na jataganu
jal na kakvom polnome organu.
Kosovo je tako izgledalo
pre neg’ sto se stvarno zagovnalo
polako su prolazili dani
već su ljudi bili nadrkani.
Otekla im muda od čekanja
pa počeše silna jebuckanja.
Al' kad svanu na vidovdan zora
viknu Murat ispred svog čadora:
- Kaurine izlazi iz rupe,
alaha mi razneću ti dupe.
Kad je čuo taj izazov Lazo
brzo ***** lojem je namazo
pa odreza k’o sablja kad kosi:
-U ***** se materinu nosi,
serem ti se ja na tvoju krunu
i ***** ti u ***** kadunu.
To Muratu bilo je previše
na ***** mu suze udariše
tad jurnuše janjičari ljuti
al' ih kurci dočekaše kruti
baciše ih nazad na boljište
tu sad nasta pravo jebalište
ciknu Miloš kao guja ljuta
sve je kurcem smakao sa puta
pa udari na Kosovo polje
***** li ga ko bi mog'o bolje
koga kurcem dokači po glavi
taj ostaje na zelenoj travi
čim mu neki buljak priđe bliže
po deset ih na ***** naniže
ne oseti da je glava tvrda
već je stalno nabija na muda
kako koju tursku glavu smakne
čalma mu se na ***** namakne
i tako se uz put zajebav'o
dok ne dođe pred Murata pravo
pa povikne snažno turskom caru:
-Aj' turčine popuši mi karu.
Tad je Murat popizdio vrlo
al’ mu ***** nabi se u grlo.
Tek što reče: -Aferim Miloše,

ovo nije zdravo

[Kipar]

Vreme smrti Dobrica Ćosić



Naš pisac Dobrica Ćosić predstavnik je posleratne književnosti. Zajedno sa Mihailom Lalićem, Oskarom Davičom, doprineo je preporodu srpskog romana. Daleko je sunce Koreni , Deobe , Bajka , Vreme smrti , Grešnik , Otpadnik , Vernik i Vreme vlasti su romani koje nam Ćosić ostavlja i u kojima nam otkriva sudbinske i kolektivne drame našeg naroda.
Zamisao o romanu kao o istoriji zemlje i naroda najpotpunije je ostvarena u vremenu smrti, složenoj književnoj kompoziciji od nekoliko samostalnih celina. U njemu je prikazano jedno od najtežih i najsudbonosnijih razdoblja u istoriji Srbije a to je od jeseni 1914 pa do proleća 1916.
Vreme smrti sastoji se od 4 knjige. U prvoj Ćosić opisuje prilike u Srbiji posle Cerske bitke i drugu Poćorekovu ofanzivu, u drugoj Kolubarsku bitku, u trećoj epidemiju tifusa i valjevsku bolnicu i u četvrtoj veliku neprijateljsku ofanzivu i povlačenje preko Albanije.
Prolog prve knjige donosi nam vesti o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, ultimatum Austro-Ugarske Carevine Srbiji, odgovor naše vlade, pisma evropskih vladara jedni drugima u kojim se vajno trude da izbegnu rat a u stvari mobilišu svoje vojske. 3. avgusta Nemačka je objavila rat Francuskoj, 4 avgusta Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj.
Tako je počeo Prvi svetski rat. A počeo je napadom na Srbiju. Austro-Ugarska carevina uputila je , na Kraljevinu Srbiju , svoju ,,Kaznenu ekspediciju'' da je satre i sebi otvori put za Bosvor i Istok. Prvi meci ispaljeni su na srpske vojnike, prva granata bačena je na Beograd i srušena prva kuća. Prva pobednička vešanja civla i žena, ubijanja dece i staraca, silovanja i pljačke, prva rušenja pravoslavnih crkava i trovanja seoskih bunara izvršena su avgusta 1914. na delu srpske teritorije okupirane od vojske Ausro-Ugarske Carevine.
U kasnu jesen 1914. u selu Prerovu, odakle potiču glavni likovi čiju će sudbinu pisac pratiti, doboš poziva meštane pred opštinu da čuju imena ranjenih, poginulih ili nestalih. Tu je Aćim Katić bivši radikalski prvak i seoski gazda sa sinom Djordjem, trgovcem, njegov unuk Djordjev sin jedinac, Adam je na frontu. Tu je, Tola Dačić, prvi komšija, siromašak i nadničar, koji je četiri sina ispratio u rat. Jedan je već poginuo. Na njihovo ogromno olakšanje, Katića i Dačića nema na spiskovima.
Za to vreme, u Nišu, koji je trenutno ratna prestonica, predsednik vlade Nikola Pašić je na velikim mukama. Izveštaji sa bojišta su sve lošiji. Vojska je iscrpljena, gladna, bez odeće i municije. Saveznici ne šalju ni municiju, koja je već plaćena. Još traže da Srbija ustupi Bugarskoj pola Makedonije kako bi i oni ušli u rat protiv Austro-Ugarske i Nemačke. To im je uslov za dalju pomoć u municiji i ratnom materijalu.
Vrhovna komanda ga poziva da hitno dođe u Valjevo da se zajedno dogovore šta valja činiti. Vojvoda Putnik, iskusni ratnik i heroj Balkanskih ratova, izveštava ga da je vojska pred katastrofom. Pašić se pita šta da ćini pred tom istinom i koje to sudbnosne odluke mogu doneti skupština i vlada pa da ta istina ne postane sudbina Srbije. On, koji je odbio ultimatum Austro-Ugarske, jer se njim ruši nezavisnost i ponižava nacionalno dostojanstvo njegove zemlje, koji je shvatio njihovu mržnju i prezir, njihovu rešenost da nas zgaze i unište,nikako ne može da se pomiri sa kapitulacijom. Ponižavajući su mu i zahtevi saveznika da se ustupi teritorija Bugarima koju su Srbi oslobodili u Balkanskim ratovima i na kojoj su ostavljali svoje kosti. Pašić zove na razgovor Vukašina Katića, opozicionog lidera koga zovu i ,,moralni mač Srbije'' , starijeg sina Aćima Katića, da čuje njegovo mićljenje.
Vukašin, koga je otac poslao u Pariz na studije uveren da će od njega stvoriti školovanog narodnog tribuna koji će se boriti za ideje radikalskog pokreta ali u gunju i opancima, vratio se posle školovanja prepun novih ideja. Bio je uverenda Srbija treba da raskine sa patrijarhalnom svešću i okrene se Evropi. Suprotna politička mišljenja i ženidba sa kćerkom vođe liberala dovodi do svađe i potpunog razlaza oca i sina. Iako obojca mnogo pate zbog toga, ni jedan od njih ne pruža ruku pomirenja. Aćim nikada nije upoznao svoga unuka Ivana, koji sada ima 20 godina i dobrovoljac je u đačkom bataljonu, ni osamnaestogodišnju unuku Milenu koja, se po izbijanju rata prijavila kao bolničarka.
I Vukašina, kao i Pačića, more teške misli. Kako na sutraćnjoj sednici skupštine obrazložiti svoj stav a ne biti izdajnik? On smatra da trba dati Bugarima pola Makedonije i time obezbediti mir na istoku. U isto vreme odlčlno nastaviti rat a od saveznika tražiti da nam posle pode garantuju ujedinjenje sa svim jugoslovenskim narodima. I u privatnom životu Vukašin je rastrzan između brige za svoju decu, sve većeg nerazumevanja žene Olge i dužnosti prema otadžbini.
Pašić nudi Vukašinu mesto u vladi jer želi da sudbinu srbije odlučuje i opozicija.
Kako je vojska na frontu pred slomom, nema vremena za zasedanje skupštine. Vlada hitno dolazi u Valjevo na zajednički sastanak sa Vrhovnom komandom.
Vojvoda Putnik saopštava stanje svojih armija i završava rečenicom ,,Srpska vojska je učinila šta je mogla”. Predlaže da se povedu pregovori sa neprijateljem što dovodi zgranutosti svih prisutnih. Pašić nikako ne može da dopusti sebi da moli za milost neprijatelja koji nas tako mrzi. Iznosi pred oficire savezničke zahteve znajući da će ih sve to veoma pogoditi , razljutiti i ukloniti nesagledivo opasnu klonost. I Vukašin obrazlaže svoje mišljenje ali nailazi na burno negodovanje. Za sve prisutne, to je nacionalna izdaja. Zaključak sednice je : ,, Ne damo Makedoniju i borimo se do pobede'' .
Genaral Živojin Mišić jedini optimista među visokim oficirima zahteva da se svi što mogu da nose pušku upute na front : žandarmi , pisari, poslednja odbrana , pa i đački bataljon. Poslednje reči Vukašinu oduzimaju dah. Ne može reč da kaže. Ni da diše.
Vrhovna komanda se seli u Kragujevac a general Mišič na svoj zahtev biva postavljen za komandanta Prve armije. Očajni Vukašin odlazi da se vidi sa kćerkom. Pred bolnicom se posle 21 godine susreće sa bratom Đorđem koj ga moli da urgira za Adamovu prekomandu u pozadinu. Ogorčenom Đorđu ne uspeva da objasni da ne može nikoga da moli i da za svoju decu to nije učinio. Milena je odbila da napusti bolnicu a Ivan će na front.
U Skoplje , gde je đački bataljon na vojnoj obuci , stiže naredba da se kreće na front. Neki to primaju sa oduševljenjem , a neki sa stahom i zebnjom. Ivan Katić , student filozofije , kratkovid , večno zamišljen i u potrazi za životnim istinama, Bogdan Dragović student prava , socijalista sanja revoluciju, Bora Pub kockar , cinik , nosi traume iz detinjstva od kad mu je otac ubijen , Danilo Istorija , Srbin iz Preka , zanesen srpskim junaštvom , preplivao Savu i došao u Srbiju da se bori. Svi oni imaju različite predstave o ratu.
Krajem novembra đački bataljon stiže u Kragujevac. Poslednje veče pred odlazak na front Ivan Katić provodi sa ocem i drugovima u kafani.
Vukašin je na stanici dočekao voz sa đacima. Kada ih je video kako iskaču iz voza zaneti i samouvereni , zapanjio se. Ta njihova neočekivana , izazovna , čak raskalašna snaga iščupala ga je iz ošaja. U džepu je imao Pašićevo pismo za Ivanove starešine koje nije tražio , koje ga je srdilo i mučilo , pod čijim se teretom slamao kao nikad u životu. Konačno je odlučio neće sinu sramotom da menja sudbinu i pocepao pismo. Sada može da kaže Pašiću da neće u njegovu vladu.
To veče pred dolazak u jedinicu doneće i Ivanu i Vukašinu mnogo radosti i mnogo bola. Prvi put su njih dvojca otvoreno razgovarali kao odrasli ljudi. Vukašin je ispovedio sinu svoj razlaz sa ocem i omogućio Ivanu da ga bolje shvati i uveri se u njegovu ljubav koju nije mogao da ispolji. Vukašinu ostaje kajanje za propušteno vreme , što se više nije bavio sinom , pružao više nežnosti. Rastaju se pred kasarnom muškim zagrljajem i poljubcem. Vukašin odlazi u noć i zamišlja pismo ocu : ,, Noćas sam , oče , konačno odbio da uđem u Pašićevu ratnu vladu. A mog sam Ivana , dobrovoljca , ispratio na front pošto sam uništio Pašićevo pismo koje bi ga izvuklo iz streljačkog stroja i rova. Tako bi i ti postupio znam. U ovoj zemlji zato i jesmo očevi. Da potvrđujemo Amravovu veru ... Da žrtvujemo sinove'' .
Đački bataljon poslednji put spava u kasarni. Vreme smrti tek dolazi.

ovo sam po kazni citao u osnovnoj...

ocena 5

[FootyStOrM]

ja uvek dobijem pet (makar bilo i 6 strana)

[FootyStOrM]

MOJ NA MISARU

Polećela dva gavrana vrana,
sa Mišara polja izdrkana,
poslala ih kulinova kada,
svom kulinu jade da izjada.

Guščije pero u ***** umoči,
pa ovako pismo njemu sroči.

Kure moje ovlas obrezano,
moj *****a moja živa rano,
dok ti ležiš sa vojskom u Skoplju,
pojima nemaš kakvu imaš droplju.

Kad god je sramota zasvrbi,
naguzi se da je jebu Srbi.

Kao da beše volja Alahova,
jebaše je u više mahova.

Najžešće je **** Đorđe Crni,
od njega i sad ***** trni.

Jahala je Stojković Milenka,
na prezime kao na zelenka.

Pa da vidiš Jovana Kursule,
na ***** mu stanu po tri bule,
po tri bule i dva janičara,
i još frtalj slobodna mu kara.

Vujadina hajdučinu staru,
volela je da drži za karu,
staru kitu dražila stalno,
malo rukom a više oralno.

***** je Buljubaša Zeka,
kita mu se vidi iz daleka,
nije kita nego kolos pravi,
kada hoda vuče ga po travi.

I Zekinih stotinjak jataka,
mrkih veđa ogromnih pataka.

I knjaz Miloš jeb'o je takođe,
teško curi kad li mu nadođe,
kita mu je kao ruka tanak,
voli ribu više nego danak.

Uspeli su i dahije ljute,
da nataknu na kurčine krute.

U guzicu često beše heftana,
hrabra vojska našega Sultana.

Alah agbar dobro biti neće,
kad se Turčin na kriv ***** meće.

ima ovakvih stotine