Outline · [ Standard ] · Linear+ Pismeni Zadatak

[cipiripi]

U prilogu je pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca!

Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja...

* *

**Napomena pošiljaoca pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak*

*Vladimira Ševe (pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile:*

*- "Koštana"*

*- "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim"*

Ševa je izabrao ovu drugu...



Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta. Pomislih kako je moj mrtvački sanduk
prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro. Slušam popa koji
nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih da se malo prošetam,
da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio
koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan. Sahrana je prilično
dobro urađena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim pleh orkestrom dobro je
obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u
blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zamišljeno gledala u moj grob i
uzdisala. Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet
živim!", ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah još jednom moje sirote
unučiće i pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško
pasti."

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da se
rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima Raja
stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dođe vreme da se i mi ispričamo".
Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro,
Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se uplašio, jer
ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa
rekoh: "Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju.
Znate, ne umire čovek svaki dan. Konačno, Bog popravi kravatu, promeškolji
se malo na svom oblaku i reče: "Kaži Omoljice." Ovaj govor sam prilično dugo
spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do poslednje reči: "O Bože,
vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa Marka, sinova
Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se
ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem..." Tu stadoh i
primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se
zbunio preda mnom. Međutim, našao je nekako prave reči, pa reče:

- Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si
promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...



***Dobio je 5!!!** I zaslužio!*

[calamity]

Imam i ja mali doprinos

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Ispitni rad iz predmeta Elektronika, druga godina, smer Računarstvo i automatika, ispit je održan 22. januara 2005.
Student: Darko Todorović
Tekst je prekucan bez ispravki.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. Zašto dolazi do obrazovanja energetskih zona u čvrstim telima?
Konjski Rep je ležao na vreloj steni, posmatrajući suncem okupanu pustinju ispred sebe. Sećao se šta mu je Veprov Nos, veliki vrač, sinoć rekao: da bi mogao da koristi svih sedam energetskih zona, njegovo telo prvo mora očvrsnuti. Zato je Konjski Rep, glave još uvek malo mutne od dima iz lule mira sa sinoćne ceremonije, pre osvita izašao iz svog šatora i satima trčao preko nepregledne pustinje, dalje nego ikad dosad. Juče je i on postao ratnik, dobivši svoje prvo pero, ali od danas ima još viši cilj. Naučiće da otvori svih sedam energetskih zona svog tela, postaće najsnažniji ratnik u selu, baš kao što je to nekada bio njegov pradeda, Hijenin Brk. Žuta Stopala su maleno pleme, ali uz njegovo vođstvo postaće još jači, i moći će se konačno suprotstaviti bledolikima. Iscerio se od uveta do uveta, obrisao znoj sa čela, ustao i nastavio da trči.

2. Da li poluprovodnik sa većim energetskim procepom ima manju ili veću koncentraciju sopstvenih nosilaca u odnosu na poluprovodnik sa manjim energetskim procepom? Zbog čega je to važno za primenu u praksi?Anja je, po običaju, bila besna. Saznala je da nije položila kolokvijum iz nekog tamo okruženja poslovanja, i sad je sedela u mom stanu, pokušavajući da skuva kafu i istovremeno gunđajući nešto nerazumljivo.
Doduše, nisam se ni trudio da je razumem. Zurio sam u knjigu iz elektronike, i želeo da me ceo svet (pa čak i ona) ostavi na miru, bar do dvadeset drugog. Nije bilo šanse. P i N poluprovodnici skakali su mi kroz mozak, zajedno sa Anjinom gunđajućom siluetom i velikom džezvom NES kafe u kojo se vrtela kašičica, proizvodeći neverovatno iritantne zvuke.
Pitanje: koji poluprovodnik ima veću koncentraciju sopstvenih nosilaca, onaj sa većim ili onaj sa manjim energetskim procepom? Hm. Zavisi od toga koliko kockica šećera može da stane u tu džezvu. Dođavola!
Pitanje: zbog čega je to važno za primenu u praksi?
Pitanje je postavljeno kao da se podrazumeva da to jeste bitno za primenu u praksi. Kad ni u podrazumevane stvari nisam siguran, bolje bi bilo da odustanem na vreme. Bacio sam knjigu, ustao i prišao Anji, koja je upravo završavala sa kuvanjem kafe, ne skidajući besan izraz
sa lica.
- Hajde, vodim te na neko normalno piće – rekoh, zagrlivši je – Ta kesica NES-kafe ionako je tu u ostavi otkad smo se doselili.
- A tvoj ispit? – pitala je, glumeći nevinašce. Epizoda besa ju je odmah prošla.
- Pusti sad to – rekao sam.
Otišli smo, ostavivši džezvu punu kafe da se hladi na ringli.

3. Šta treba preduzeti pri projektovanju polarizacionog kola da se promena od jednog do drugog tranzistora istog proizvođačkog tipa što manje oseti?
Prvi korak: Dobro se naspavajte. Projektovanje polarizacionih kola uz nedovoljno sna može biti opasno i po vaše i po zdravlje drugih.
Drugi korak: Obucite jednostavno, svakodnevno odelo. Bade-mantili ili samo donji veš su dozvoljeni, ali samo ukoliko pomenuto projektovanje radite kod kuće.
Treći korak: Unapred pripremite pribor. Nemojte dozvoliti sebi da vam u punom stvaralačkom zamahu otkaže hemijska, ili ostanete bez minica za patent-olovku.
Četvrti korak: Pokušajte bar da pre bilo kakvog projektovanja konsultujete udžbenik iz elektronike.

4. Koji režimi rada NPN tranzistora postoje i kako se modeluju za velike signale?
U sobi je vladala polutama, uprkos petrolejskoj lampi na stolu, koja je bila podešena na maksimum. Osim lampe, na stolu se nalazila i otvorena konzerva pseće hrane (“Fido! Vaš pas će mahati repom dok jede!”),
poluprazna kutija Laki Strajka, i crveni tranzistor, iz kojeg je izlazila tiha muzika (Doni Donerston i Papirni Majmuni; pesma se zvala “Moja devojka sa očima različite boje”). Na njemu su se jasno videla slova NPN (nekada ih je bilo više, pisalo je NIPPON, ali mnoga su otpala još dok ga je stari Arni nosio u levom džepu košulje, ne bi li pratio utakmice dok ore), ali ta slova trenutno nisu bila predmet Anrijeve pažnje. Arni je, sa prljavim naočarima u levoj i šrafcigerom u desnoj ruci, vrlo radoznalo i pomalo bledo zurio u par zarđalih šrafova na gornjoj strani tranzistora. Ovakav kakav je, tranzistor je bio u stanju da hvata frekvencije u rasponu od 85 do 109 MHz, a to, izgleda nije bilo dovoljno da uhvati i frekvenciju koju “oni” koriste. Jer, sinoć ih je opet video, tanki snopovi svetlosti baš iznad njegovog kukuruznog polja, i siguran je da su to osvajači sa druge planete, vanzemaljci sa velikim očima i još većim laserskim pištoljima. Ako još bude uspeo da modeluje ovaj tranzistor da prima velike signale, onda će mu i drugi (debeli Toni, naprimer, taj pijani zafrkant!) konačno poverovati kad bude pričao o spaljenim kukuruznim poljima, i otiscima letećih tanjira koji su tu sletali. Možda će čak dobiti i orden od
predsednika, kad se sazna da je baš on prvi primetio uljeze. To bi bilo nešto! Još samo kad bi znao kako se ovaj vraški tranzistor otvara!

This post has been edited by calamity: Jul 15 2008, 09:14 PM