Ne, ne nameravam da kritikujem Železnice Srbije — isto tako ni da ih hvalim; takođe ne nameravam da pišem putopis, iako bi se to moglo zaključiti iz naslova. Ovaj tekst više predstavlja placeholder (ili izgovor, ako vas to više zadovoljava), da zli jezici ne bi mogli da kritikuju frekvenciju ažuriranja bloga.
Proteklih mesec dana je zaista bilo, što bi Englezi rekli, hectic. Ovaj period je počeo sa kolokvijumskom nedeljom na fakultetu, na koju su se nadovezali razni testovi, domaći zadaci i projekti. Osim toga, krajem aprila sam putovao u Crnu Goru, a po svoj prilici sledeće nedelje takođe neću biti u Srbiji na 12 dana. Zbog toga, ova delimično radna nedelja je opet posvećena fakultetskim obavezama uz minimum slobodnog vremena.
Da bih ispunio to vreme, objavljujem dve fotografije koje su nastale dok sam pre nekoliko dana putovao vozom kroz Vojvodinu (na putu ka Subotici). Beše to veoma prijatno putovanje, iako vremenski duže nego autobusom, ali daleko udobnije… A i pogled je divan.
