Zašto biste želeli da radite u Microsoftu
Ukoliko zanemarimo ljude koji se bave računarima, primetićemo da jako mali broj ostalih zna da Microsoft ima razvojni centar u Beogradu. Ne mogu da im zamerim, tim od stotinak ljudi koji radi na "tamo nekim proizvodima" teško da može da ostavi utisak međ' rajom. A onda kada pogledamo one koji se bave računarima, isto tako možemo da primetimo da oni zapravo ne znaju kakav je MDCS razvojni centar. Da li su u pitanju predrasude prema gigantskim kompanijama ili nešto drugo -- ne znam, ali mnogi se (iz pogrešnih razloga) pre opredeljuju za rad u manjoj domaćoj firmi nego u Microsoftu.
Ako ste jedna od tih osoba, sada je pravi trenutak da pročitate tekst objavljen u PC Pressu za jul/avgust 2012. godine.
Pročitali ste ga? Sada se zapitajte - da li želite da radite u Microsoftu, ili da odete tamo na praksu? Da, želite.
Zašto (ne) dajem 2100€ godišnje
Kao da ne može da prođe ni jedan jedini dan a da se u domaćoj "tvitosferi" ne dogodi neki skandal, da ne padnu teške reči. Te Jelena Karleuša, te pravopis na prijemnom ispitu, te ovo, te ono... A najnoviji hype jeste tekst Maše Milutinović pod naslovom "Zašto godišnje dajem 2100 evra?"
Maša je, koliko sam uspeo da shvatim iz teksta, student treće godine Fakulteta za medije i komunikacije, koji se nalazi u sklopu Univerziteta Singidunum. Ona je veoma zadovoljna svojim fakultetom, i nije joj žao novca (kao što i ne bi trebalo da bude, znanje je neprocenjivo). Iako ona u tekstu pominje neke apsurdne stvari, kao što su WCi i e-mail adrese, pominju se i prilike za sticanje iskustva, prakse, ponude za posao -- ulaženje u profesionalni svet.
Naravno, kako to biva već godinama unazad, ne bi sve to moglo proći bez bashovanja privatnih univerziteta od strane onih na državnim. Konkretno, uočio sam tekstove Nemanje Čedomirovića i Igora Manjenčića, pa sam osetio potrebu da se uključim. Obojica su studenti FONa, koje lično poznajem i poštujem, ali se ipak ne mogu u potpunosti složiti sa njima.
Kako sam i sâm na privatnom fakultetu, a ogroman broj mojih prijatelja na državnim, može se reći da imam uvid u to kako obe strane funkcionišu. Isto tako ja na privatnom ne plaćam školarinu (stoga zagrade u naslovu), a neki na državnim plaćaju. Od tekstova koji idu u jednu ili u drugu krajnost nema nikakve koristi, jer će svako braniti svoje, i tako u krug. Jer, kao što sam već rekao, tako je godinama unazad. Imajući to na umu, potrudiću se da ne favorizujem ni jednu stranu, već da istaknem apsurd ovakvih prepirki.
Hrabri korak ka Ubuntu 12.04
Otkad sam prešao na Ubuntu, Canonicalovo čedo -- a to je bilo pre dobrih pet godina -- trudio sam se da mi operativni sistem izdrži što duže bez reinstalacije. Naravno, to je bio daleko lakši zadatak nego dok sam koristio Windows. Čak sam uspeo i da izmenim kompletnu konfiguraciju računara bez većih problema, čini mi se da je jedan dpkg-reconfigure bio dovoljan da nestanu svi problemi.
Logično, sa takvim operativnim sistemom, nisam osećao potrebu da svakih šest meseci vršim upgrade na novu verziju. U oktobru 2010. godine sam instalirao verziju 10.10, Maverick Meerkat, i uspeo da je podesim da dobro radi... Trebalo mi je samo nedelju dana da to učinim. Znam, nedelju dana je dosta, operativni sistem treba da radi out of the box, ali spreman sam da uložim svoje vreme da bih dobio brz i pouzdan sistem.
Nažalost, Ubuntu i dalje ima sitne boljke. Tako je moj "brz i pouzdan sistem" bio dovoljno brz i dovoljno pouzdan, ali ipak se suočavao sa određenim problemima -- drajveri za ATI grafičku, standardno, nisu radili, jedan hard disk je u nasumičnim trenucima odlučivao da se ne mountuje itd. Naučio sam da živim sa tim.
Međutim, u aprilu ove godine se desilo neizbežno. Your Ubuntu version is no longer supported. Verzija 10.10 je bila poslednja koja je po defaultu koristila GNOME, a ja nisam bio voljan da pređem na Unity koji mi je bio krajnje odbojan i nije mi izgledao praktično; sudio sam na osnovu tuđih iskustava i YouTube klipova. Ali sada kada 10.10 više nije bio podržan, a verzija 12.04 se pojavila (koja je podržana čak do aprila 2017. godine), odlučio sam da napravim i taj korak i da isprobam Unity.
This is my story...
Microsoft Development Center Serbia - konkurs
Kao i prošle godine, MDCS ponovo traži programere -- u ponudi su i posao i praksa.
Microsoft Development Center Serbia has open positions for:
- Software Design Engineer / Software Design Engineer in Test
- Intern Software Design Engineer
in our Belgrade office with several product lines: SQL Server, Microsoft Office and Bing.
To learn more about these positions, please visit www.microsoft.com/serbia/mdcs.
Startuje jubilarni Bubble Cup v.5
MDCS takmičenje Bubble Cup slavi mali jubilej, ove godine po peti put, od 1. aprila startuje u Srbiji!
Bubble Cup je došao do svoje pete verzije. Prva faza takmičenja počeće 1. aprila 2012. i trajaće mesec dana. Druga runda predviđena je za maj, a finale će se, kao i do sada, održati u Beogradu, u prostorijama Računskog centra, na jesen.
Bubble Cup je timsko takmičenje (tri takmičara u timu) u rešavanju algoritamskih problema namenjeno studentima i srednjoškolcima u Srbiji i regionu. Cilj takmičenja je popularizacija programiranja među mladima i poboljšanje uspeha ekipa naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, tipa ACM i sličnim. Takmičenje organizuje Informaciono društvo Srbije, a glavni pokrovitelj i organizator tehničkog dela takmičenja (osmišljavanje zadataka, realizacija takmičarskog sistema, vebsajta itd.) je Microsoft Development Center Serbia (http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/).
Takmičenje je organizovano tako da se sastoji iz ukupno tri runde, u kojima se takmiče ekipe sastavljene od najviše tri člana. Prve dve runde su kvalifikacione i izvode se online, preko sajta takmičenja, www.bubblecup.org. Najbolje ekipe se takmiče uživo – u septembru organizujemo susret u Računskom centru ETF, gde se tokom pet časova rešavaju algoritamski zadaci, u razvojnom okruženju i programskom jeziku po izboru. Finale traje praktično dva dana – s obzirom da su mnoge ekipe van Beograda, a neke i iz regiona (Rumunija, Hrvatska...), prvo veče je organizovan dolazak i isprobavanje sistema za takmičenje, a drugog dana se održava samo takmičenje, nakon kojeg organizujemo razgledanje Razvojnog centra Majkrosofta i projekata koji se tamo implementiraju. Te večeri se organizuje dodela nagrada i pobednička žurka.
Samo on-site finale takmičenja izuzetno je zanimljivo i uzbudljivo – takmičari za svaki rešen zadatak dobijaju po jedan balon ispunjen helijumom vezan za njihove šolje (bubble cups), koje su postavljene na stolovima, a preko Live Score sistema takmičari znaju na kojoj se poziciji trenutno nalaze i kakve su im šanse za pobedu.
Više informacija pogledajte na sajtu takmičenja, http://www.bubblecup.org.
It's A Local Thing! u KC Gradu
Sinoć sam svratio u KC Grad, gde se održavao događaj It's A Local Thing!, pa su tokom ove večeri nastale i neke fotografije. Naravno, vidim to kao savršenu priliku da oduvam prašinu sa bloga - mada bi neka metafora sa čišćenjem snega možda bila prikladnija za ove vremenske (ne)prilike.
"It's A Local Thing!" je deseti nastavak serijala žurki "It’s A Dubstep Thing" koji će biti održan u subotu 4. februara u Kulturnom centru "Grad" u Beogradu. "It A Local Thing" je orjentisan ka domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni sa naglaskom na dubstep, grime, dub, reggae, garage, funky…
Prvi put u okviru "It's A Dubstep Thing!" žurki će nastupati Jackie Dagger, dj i producent iz Novog sada, host radio emisije RMNG Show i Irie Revolution, dvojac iz Novog Sada koji prezentuju različite sound system stilove bazirane na jamajčanskoj i britanskoj muzici. U njihovim setovima možete čuti izdanja roots reggae, roots dancehall i rub-a-dub zvukova, preko heavyweight dub-a, pa sve do dubstep-a. Zatim, tu su Flip i MKDSL, beogradski DJ-jevi i producenti, osnivači popularne emisije "Idemo na Mars" na radiju B92. Rahmanee, najpopularniji domaći drum 'n' bass dj i producent, će se ovaj put prezentovati kroz dubstep zvuk, a Rebel B, rezidetnt žurki pod nazivom "Borba Titana" u Francuskoj sobarici, će vam isporučiti subotnju dozu tvrdog dubstepa. I na kraju tu je prva dama domaće dubstep scene Djashttown Queen koja sa Rasheed-om i Necone-om čini "It's a Dubstep thing" crew.
Fotografije možete videti na mojoj Flickr stranici.
Put do prakse u Facebooku
O Facebooku već godinama nema potrebe išta dodatno pisati. Veb sajt koji je pokrenuo Mark Zuckerberg davne 2004. godine, vremenom prerastao u najveću socijalnu mrežu sa oko 800 miliona korisnika, i sada zapošljava silu od oko 700 programera. Zajedno sa Googlom važi za jedno od mesta najboljih za zapošljenje -- a da ne pominjemo težinu koju takva stavka nosi u CVu...
Naravno, uvek su tu ljudi koji mrze ovakve kompanije/sajtove, stalno ih kritikuju, nalaze mane itd, ali sagledajmo čitavu situaciju iz ugla programera. Kakva god bila priroda usluge koju Facebook pruža, on to radi vrhunski. Običan korisnik možda neće obratiti pažnju na to, ali algoritmi koji su u osnovi Facebooka uopšte nisu zanemarljivi: od preporučivanja prijatelja kao jedan od jednostavnijih algoritama, preko odabira stavki za news feed, pa sve do prepoznavanja lica na fotografijama, što je krajnje komplikovan postupak.
Subjektivnost na stranu, Facebook je idealan za nekoga ko uživa u algoritamski izazovnim problemima, a radno mesto je samo poboljšano uslovima za rad i (sigurno povećom) platom. Tu se ne radi na razvoju obične socijalne mreže, već na čitavom sistemu koji barata ogromnom količinom podataka (nemojte samo da počinjete priču o Velikom bratu i 1984. godini). Većina zaposlenih verovatno ni ne posmatra Facebook kao celinu, nego kao simbiozu kompleksnih i inovativnih sistema.
Jasno je, kada se stvari sagledaju na ovaj način, zašto bi neko hteo da bude među tih 700 programera. Iako oni čine samo 0.00001% populacije na Zemlji, ne treba otpisati tu mogućnost kao (pre)malo verovatnu. Samo ove godine je šestoro programera iz Srbije otišlo da radi u Facebook, a to je ono što su mediji ispratili, pa je taj broj možda i veći (na primer, na letnjoj praksi je bila i jedna naša devojka koja je trenutno na MIT-u). Ne, Srbija nije crna rupa, već jak izvor kvalitetnih naučnika, pa samim tim i programera. Mogućnost postoji.
Dakle, upravo ste odlučili da se prijavite za praksu, ili čak posao. Šta dalje?
Zadaci sa Facebook intervjua
Ukoliko želite da saznate kako izgleda sâm proces prijavljivanja za praksu, strpite se, pošto će tekst o tome uslediti kasnije. pratite ovaj link.
Kao što sam pre nekoliko meseci pisao o zadacima sa intervjua za praksu u MDCS-u (Microsoft Development Center Serbia), tako ću sada sa vama podeliti i zadatke sa intervjua za praksu u Facebook-u. Iako bi se možda moglo očekivati da zadaci budu teški, s obzirom da pričamo o veoma jakoj kompaniji, primetićete da su slični onima za MDCS koji je ipak samo regionalni centar.
Koliko sam uspeo da primetim, za software engineer pozicije u većini kompanija uglavnom zadaci i jesu ovog tipa, pa verujem da će tekst koristiti svima koji razmišljaju o prijavljivanju za takav posao.
Zadatke sam podelio u dve kategorije -- programerske i matematičke. Međutim, nemojte da vas to zavara, pošto je sve trebalo isprogramirati - za druge je samo bilo potrebno i određeno znanje matematike. Sva rešenja su napisana u C++u.
Google MapUp Day u Beogradu
Pre nešto više od mesec dana izašao je kratak tekst o studentu Računarskog fakulteta koji je dobio poziv i prisustvovao Google Geo User Summit-u u Barseloni. Verovatno kao posledica ovog događaja, danas mi je stigao mail sledeće sadržine:
Računarski fakultet (RAF) je uspeo da stupi u kontakt sa kompanijom Google i da ih dovede u Srbiju. Ovo je zvanični seminar Googla u Srbiji, koji će se baviti Google mapama, a tema seminara je Google MapUp Day. Seminar će biti održan u prostorijama RAFa u subotu, 17. decembra sa početkom u 11:55. Seminar je namenjen ljudima svih profesija i svih godišta koji imaju želju da saznaju nove metode ucrtavanja objekata u GMaps.
U planu je organizovanje i drugih Google seminara, a nadamo se da će u martu 2012. godine vodeći ljudi Google-a posetiti Srbiji, kada će biti organizovan i drugi Google seminar na RAFu.
Agenda seminara
- 11.55h, Amfiteatar 1
Igor Mijatović, Računarski Fakultet - 12.10h, Amfiteatar 1
Željko Zdravković, 3D modelovanje - 12.25h, Amfiteatar 1
Bračko Nemanja, Google instruktor, Google Maps/MapMaker - 12.50h, Učionice 2 i 3
Način ucrtavanja objekata u GMaps, Google instruktori - 15.00h - Zatvaranje seminara, koktel i posluženje
BubbleBot -- nov izazov za programere
Microsoft razvojni centar u Srbiji, organizator sada već poznatog takmičenja iz programiranja Bubble Cup, ove jeseni predstavlja novo takmičenje iz veštačke inteligencije - BubbleBot.
We are happy to announce BubbleBot, pilot edition of our AI programming contest.
BubbleBot v.0 will be open for bot submissions until December 7th 2011, when a Final-16 tournament will be held. For more information visit www.bubblecup.org/bubblebot.
Bubble Cup Team
Nalik na takmičenje AI Olympics o kojem sam pisao pre nekoliko meseci, ili ImagineCup koji je svojevremeno imao takmičarsku kategoriju "Project Hoshimi", na učesnicima je da razviju algoritam koji će se boriti (i, u najboljem slučaju, pobeđivati) protiv drugih takmičara. Šta se igra? Fudbal.
U najkraćim crtama, potrebno je napisati algoritam (odnosno svojevrsnu veštačku inteligenciju) koji će kontrolisati dva igrača -- bota -- u fudbalskoj utakmici koja se igra 2 na 2. Generalna ideja bi najlakše mogla da se uporedi sa online igrom HaxBall, s tim što je fizika drugačija. I što nema direktnog upravljanja igračima.
Ili, nešto komplikovanije rečeno:
Bubble Bot is an experimental AI coding contest designed to promote lateral thinking, competitive coding and sportsmanship. It's aimed at everyone interested in stochastic game theory, artificial intelligence and video games.
Sve ostale relevantne informacije i uputstva zainteresovani programeri mogu pronaći na http://www.bubblecup.org/bubblebot.html. (I to što pre, rešenja mogu da se šalju samo još mesec dana.)